Камерон и религија - како на то гледају Британци

25-04-2014 09:40:44 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/The CBI/cc-by-nc-sa 3.0/ vost |


Британски премијер Дејвид Камерон изазвао је велико незадовољство либералног дела краљевства, својом изјавом да је Британија -хришћанска земља и да је хришћанство много утицало на њен развој као државе.

50 познатих Британаца - научници (укључујући једног нобеловца), дипломате, писци, уметници, глумци написали су министру отворено писмо. У њему се каже, да Камерон својим речима дели земљу, игноришући допринос не-хришћана - муслиманског становништва, хиндуса, будиста, Јевреја, атеиста и осталих, њеном развоју.

Уочи Ускрса, англиканац Камерон је у свом дугом писму, објављеном у највећем англиканском листу на свету The Church Times, подсетио на доприносе хришћанства и на своју религиозност. Међутим, бура се и даље не стишава. Након напада на Камерона од стране присталица верске политичке коректности, на његову страну су стале присталице Англиканске цркве. Иначе, она је државна црква у Великој Британији. Краљ више не поставља англиканске епископе као некад, већ то ради парламент. Кандидатуре Примата и бискупа се усаглашавају са премијером.

У друштву нешто није сасвим у реду, ако је и данас потребно да се бране права хришћанства, сматра члан Дома парохијана Генералног Синода (врховно управно тело) Англиканске цркве Кристина Рис.

- Премијер је апсолутно у праву: ми смо хришћанска земља. Велика Британија је била и остала историјски и културно хришћанска земља стотинама година. Драго ми је да премијер има довољно храбрости да отворено каже о својој хришћанској вери. Што се тиче његових критичара, то је нешто на шта смо навикли. Напади на хришћанство су чести. Критичари Камерона не би рекли ни реч, да је премијер, на пример, рекао да му будизам помаже да живи у миру са самим собом. Критиковати премијера и хришћанску веру данас је постало веома лако.

Треба рећи да потез Камерона није сасвим уобичајен за британске премијере модерних времена. Даунинг Стрит 10 никада посебно нису дотицала своја и туђа верска определења. Међутим, премијер-лабуриста Тони Блер, одједном је изјавио да ће све своје наступе завршавати са речима "Бог те благословио". Блер се бори за свој "божји крај", све док му нису скренули пажњу да би то "било превише амерички". Блер, истина, није типични британски премијер. После избора 1997. године прешао је из протестантизма у веру своје супруге - католицизам. То се никада раније није десило у Енглеској.

Зли језици из клуба политичких противника тврде да у поступку Дејвида Камерона нема ништа религиозно. Да је све то чиста политика. У мају и на лето ће бити одржани избори у Великој Британији, прво за Европски парламент, а затим и локални. А у 2015. години - општи парламентарни избори. Ствар је у томе, да ће на тим изборима конзервативци бити под снажним притиском кандидата деснице и радикалне деснице. После економске кризе, велике незапослености, проблема са илегалном имиграцијом, велики број бирача верује да их је до тога довело управо - тржишно-имиграциони либерализам торијеваца.

Лидер националистичке Партије независности Уједињеног краљевства Најџел Фараџ, на пример, предвиђа "политички земљотрес" у Великој Британији, након победе његове партије на изборима за Европски парламент и победе на општим изборима 2015. године. Његови рецепти за лечење од британских мука немају религиозни карактер: "Британија - за Британце" и "Доста је плаћања нерадницима у ЕУ"

- Потребна нам је постевроунијска Британија са разумном, отвореном имиграционом политиком. Ова политика се своди на следеће: ми поздрављамо имигранте, али ћемо пратити квалитет и квантитет оних који се налазе у Британији.

Дакле, Камеронова религиозност има отворену политичку конотацију. Камерон ће морати да тражи додатне гласове у свим слојевима британског друштва. Али, хришћани ће остати већина на острву. Према недавној анкети, хришћани чине 54-59% становништва Енглеске и Шкотске.

По угледу на Камерона, на хришћанске групе тренутно играју и политичари у Немачкој, Холандији, Шпанији, Данској, Аустрији. Религиозне вредности су постале део предизборног колорита.

Андреј Федјашин,