Кијевски синдром Запада: амнезија на историјску правду
МСП Хрватске позвало је „на тепих“ амбасадора Аустралије у Загребу. Питање је било једно: чиме су изазване симпатије премијера Тонија Ебота према фашистима? И из ког разлога је он одједном решио да честита аустралијским Хрватима годишњицу формирања нацистичке државе у Хрватској 1941. године?
Амбасадор је морао да саслуша много непријатности и да успут прође кратки курс историје Балкана у време Другог светског рата.
Овај случај би можда остао непримећен у Загребу да о њему није говорило аустралијско-хрватско интернет-издање Boka Cropress. Загреб се запањио када је чуо да је окупљене у хрватском клубу Сиднеј 16. априла посетио парламентарац владајуће либералне странке Крег Кели и прочитао честитку премијера Ебота: У име аустралијског премијера Тонија Ебота који се тренутно налази у Јапану, преносим свим окупљенима, свим Хрватима у Аустралији и читавој Хрватској његове честитке и лепе жеље поводом празника 10. априла.
Невоља није чак ни то што се нешто слично дешава, већ у томе што се дешава све чешће и чешће и постаје систем, говори директор Међународног инситута за Најновије државе Алексеј Мартинов.
- Мислим да то чак нису толико „рупе у сећању“ или умишљена лукавост, мада и то постоји, колико најпримитивнија некомпетентност. Већ одавно мало ко покушава дубоко да проучи историју, посебно у епохи интернета, Твитера и осталих убрзаних метода ширења скраћених информација. Што се тиче англосаксонаца и њиховог знања историје, они су се увек према њом односили са занемаривањем, ако се само није радило о њиховом вољеном британском свету.
Независна држава Хрватска била је формирана у априлу 1941. године, одмах после окупације Југославије од стране трупа Хитлера и Мусолинија. Хрватски нацисти су одмах покренули крвави терор против Јевреја, Срба и Рома.
Између осталог, празничној вечери поводом јубилеја нацистичке државе присуствовао је и угледни члан украјинске заједнице у Аустралији Нађа Намурен и остале локалне присталице кијевског мајдана.
Крег Кели се затим дуго извињавао и говорио да су његове речи погрешно протумачили, да он није нациста, да се десила грешка.
Најједноставније је оптуживати за све историјске неправде помоћнике политичара и лидера који припремају за њих информацију о појединим догађајима, каже Владимир Симендеј, руководилац истраживачких програма руског Фонда Историјско сећање. Али то није ништа друго до дежурни изговор. То је фалсификација историје.
- То се све дешава из разлога лажног схватања сопствених националних интереса. Део таквих случајева, несумњиво, може да се отпише на незнање. Али најгори примери засновани су на лажном схватању патриотизма.
Случај у нормалним околностима могао би да се назове просто дивљим. Чак за земље, где је све наглавачке. Али у контексту дешавања у Украјини, директне подршке САД и ЕУ неонацистичкој хунти у Кијеву, у контексту невероватних масива лажи и оптужби на рачун Русије, он се ни мало не чини дивљим. То је већ нешто симптоматично.
Андреј Федјашин,
