Туризам на Криму: Све што сте хтели да знате, а нисте имали прилику да питате
Шта ви замишљате када чујете реч Крим? Вероватно сунчано лето, јужну обалу са јалтинским променадама, Црно море и лепе шљунковите плаже. И све то овде, наравно, постоји. Али не треба заборавити ни на богато туристичко наслеђе Крима. Чехов, Ајвазовски, Волошин – управо овде су долазили руски културни посленици да одморе душу и тело и да нађу инспирацију за стваралаштво.
Антон Павлович Чехов је провео на Криму последњих 5 година свог живота. Великог писца мучила је туберкулоза, а топла сува клима полуострва је увек била благотворна за људе са плућним обољењима. Али Чехов није дошао на Крим да умре, већ да живи – и живео је врло богато. У Јалти, где се прозаик зауставио, он је написао нека од најбољих својих дела: Три сестре, Вишњик, Даму с псетанцетом. Управо Чехов је открио Крим сународницима, и странцима, убеђен је писац, историчар руске књижевноти Алексеј Варламов.
- Најпрецизнију, не романтичну као код Пушкина, већ лекарски суву оцену, дијагнозу, значај Крима у руском животу – дао је Чехов и својим животом на Криму, и причама... Само Дама с псетанцетом колико вреди. Мислим да је Чехов учинио Крим бесмртним. Долазећи на Јалту схватамо да су овде ходали јунаци његових прича.
Бела викендица је кућа од белог камена у којој је живео и радио Чехов. Она је пишчев музеј. Сваке године у њу долазе милиони људи. Обавезно идите и ви како бисте проникли у стваралачку атмосферу и ако будете имали среће, чак ухватили делић књижевног надахнућа.
Руски сликар мариниста Иван Ајвазовски рођен је у Феодосији и посветио јој је своје стваралаштво, свој живот. Новац добијен од продаје слика уметник је упутио на развој родног града, чији поморски пејзажи су увек инспирисали Ајвазовског, истиче директор Државне галерије слика Ајвазовског Татјана Гајдук.
- Ајвазовски је веома волео свој родни град. Феодосија се налази међу десет најстаријих градова Европе. И много тога је овде испуњено успоменама о минулим епохама. Мислим да у периоду када је Ајвазовски био још дете, младић, а затим зрео човек, ових историјских сећања било је много више. Постоје таква места духовне снаге, кругови културног наслеђа. Мислим да је Ајвазовски био према томе врло осетљив.
Управо у Феодосији може да се погледа највећа колекција радова Ајвазовског – у Државној галерији слика с његовим именом. Овај музеј је највише посећен на кримској обали.
Крим је својеврсна башта где се брижљиво култивишу најблиставији и најређи умови. Песник Максимилијан Волошин је називао Химерију – тако је регион назвао Хомер у античко време – својом духовном домовином. У кримском Коктебелу је отворен музеј Симерија Максимилијана Волошина, посвећен не само животу и стваралаштву овог песника, уметника, преводиоца, критичара и филозофа – већ и у целини Сребрном веку у руској култури. Коктебељ је мистично упио ауру Волошина, сматра шеф спомен-куће Волошина Наталија Мирошниченко.
- Геније места, ту одговара овај израз. Још и зато што грандиозност Волошиновог присуства у Коктебељу просто чуди. Чуди Волошинов портрет, направљен стенама Карадага. Он је завештао да га сахране на брду Кучук-Јанишар, одакле се види читав Коктебељски залив. Како је писала руска песникиња Анастасија Цветајева: Тако с једне стране својим профилом, а са друге својим гробом Макс је обухватио свој Коктебељ.
Немогуће је навести све посленике културе и уметности који су оставили свој траг у судбини Крима, као што је немогуће пребројати споменике културе и уметности који постоје на полуострву. Боље је отићи тамо лично и уверити се да је културно наслеђе полуострва необухватно.
Марија Меркулова,
