Два Гогоља у једној Москви
205-годишњица од рођења Николаја Гогоља поренула је стару московску дискусију. Није ли време да се на историјско место врати први споменик писцу-класику? Он је био постављен 1909. године на Арбатском тргу, а сада се налази у дворишту куће на Никитском булевару. Преместићемо – решила је Комисија за монументалну уметност у Московској градској думи.
Решење комисије није коначно. Њега треба да одобре још најмање две инстанце. Уз то треба се одредити не само поводом првог, већ и поводом другог споменика Гогољу. Оним који је био подигнут већ у совјетско време и заузима место првог. Рокада споменика има не само присталице, већ и противнике. Међу њима је историчар ахитектуре и познавалац историје Москве Рустам Рахматулин. Према његовом мишљењу, актуални положај старог споменика Гогољу није случајан. Он стоји у дворишту исте те куће у којој је писац провео последње године живота и где је уништио своје последње незавршено дело. Рустам Рахматулин објашњава.
- Гогољ нема московске текстове, ако се не рачуна оглед о Москви и Петербургу, тада су их многи писали. Али упоредо са тим Гогољ ипак има „московски текст“: то је његова смрт. Крај његовог живота је московски. Он подразумева и спаљивање другог тома Мртвих душа, и то је чудно гладовање, и у целини довођење себе до смрти. Споменик који се нашао у дворишту Дома Гогоља постао је део тог текста, то треба имати у виду.
Први споменик Гогољу у Москви направио је скулптор Николај Андрејев и признат је за ремек-дело руске модерне. Писац је представљен како седи у фотељи – погрбљен, увијен у огртач, на постаменту обавијеном бараљефом од фигура својих ликова. то је „антиспоменички споменик“, примећује Рустам Рхаматулин.
- То је споменик кризи, човек је на ивици смрти. Мсилим да је то споменик спаљивања другог тома Мртвих душа зато што све ћто можемо да назовемо речима у епизоди спаљивање, то је „огртач“ и „столица“: Гогољ је био у огртачу, зато што је кренуо у летњу половину куће, где није било наложено, и сео је на столицу пред ватром. Овај споменик није намењен да се посматра обилазећи, већ тростано. Његова леђа су просто камена стена. Он као да хоће да се прислони стени. У датом случају, фигуративно речено, он се прислања Дому Гогоља. Он се враћа у просторг где му је добро.
Арбатски трг за више од сто година радикално је променио размере и изглед. И чак присталице повратка седећег Гогоља на ово место схватају да ће се његова фигура у том простору изгубити. А стојећи Гогољ који се овде налази сада сасвим излази на крај са задатком елемента који формира просотр. Овај споменик Николаја томског појавио се 1952. године. За разлику од првог, направљеног поводом рођендана, али мрачног, други споменик је направљен поводом стогодишњице Гогољеве смрти, а испао је озарен. Ако је на лицу првог Гогоља запечаћена мука и гледа он не нас, већ унутар себе, други Гогољ се осмехује пролазницима и читавим својих изгледом улива сигурност и благостање. На место натиспоменика су поставили управо споменик, наставља Рахматулин:
- То је споменик тријумфу, споменик без проблема: никаквог другог плана, никакве дубине. Стоји човек и држи у рукама књигу. то може да буде чак дијалог са старим спомеником, ако се сложимо да тамо видимо човека који спаљује књигу.
Према мишљењу Рустама Рахматулина, постоји лепота у томе што на карти Москве постоје два различита споменика Гогољу, при томе на растојању од највише 400 метара. Међу њима постоји дијалог – о књизи и о монументалности, о поразу и тријумфу, и можемо да посматрамо тај дијалог до у бескрај...
Олга Бугрова,
