Азија држи земљу између глобалног отопљавања и захлађивања
Азија је најосетљивија према променама климе, а истовремено је овај континент главни чинилац утицаја на климу. Загађивање атмосфере услед људске делатности у азијским земљама, које се брзо развијају, утиче на глобалну климатску ситуацију.
Азија није само највећи континент, већ и највећи загађивач ваздуха. Према избацивањима гасова, који проузрокују ефекат стакленика, она је узрок глобалног отопљавања, а према количини прашине и честица аеросола, чија концентрација води захлађивању – Азија заузима прво место. Коментар руководиоца програма Клима и енергетика Светског фонда дивље природе Алексеја Кокорина.
- Азија је главни извор избацивања честица аеросола, као и чађи, такозваног црног угљеника, који стижу и у Арктик, и у Антарктик. Архаичне пећи, које користе ради грејања кућа у Јужној Азији, Кини, Индији – то је јак извор. Према јачини стизања честица аеросола то је слично шумским пожарима у Русији, свесни смо колико је то много.
Међу азијским земљама је лидер Кина. Ова је земља највећи у свету потрошач угља. У неким регионима Кине ниво загађивања ваздуха 400-струко већи од ограничења, која је увела СОЗ. Додуше, у томе има и позитивна околност, - истиче главни уредник часописа Екологија и живот Александар Самсонов.
- Избацивања оксида сумпура у Кини се могу упоредити с природном делатношћу вулкана. Ти оксиди сумпора воде захлађивању, зато Кина уздржава глобално отопљавање. Међутим, то је загађивање атмосфере.
Клима се на планети стално мења. Постоји неколико чинилаца, који утичу на то. Неки су добро истражени. Например, ефекат стакљеника је увек био присутан на Земљи. Чак и његово повећање услед људске делатности научници давно прате. Што се тиче засењавања планете због прашине, оно је мање истражено, - каже Алексеј Кокорин.
- То не значи да је ваздух постао мутан, загађују се облаци. Горња граница облака постаје тамнија, те горе одбија сунчеву светлост. Научници деле честице аеросола на органски угљеник и црни угљеник: први одбија сунчево зрачење, други га гаси. При томе ниједан од њих не спада у конвенцију УН о промени климе.
Научници су почели да активно истражују честице аеросола релативно недавно. Мада су избацивања прашине кратке појаве, јер се она брзо таложи, међутим, то је велики проблем за нашу гереацију. У складу са конвенцијом УН о промени климе данас се у свету предузимају велики напори у смањењу избацивања у атмосферу, као и пружању помоћи земљама, најповредивијим у вези са последицама од промене климе. Међутим, без обзира на то, што темпо побољшавања ситуације је доста висок, ни од транспорта, ни од индустрије се људи не одричу. Зато научници имају пуно посла.
Кира Калинина,
