Ција у улози мецене: Прво издање Доктора Живага

20-04-2014 08:41:53 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Истраживачи књижевности и историје разматрају занимљиву вест у контексту новог идеолошког и информационог сукоба Москве и Вашингтона. Захваљујући документима извученим из архива, испотавило се да је америчка Централна Обавештајна Управа била умешана у објављивање и растурање романа Доктор Живаго. Забрањено у СССР ремек-дело Бориса Пастернака у САД је требало да постане оружје идеолошке борбе, а његово расутрање начин да се утиче на умове совјетске интелигенције.

Историја првог издања романа Доктор Живаго Бориса Пастернака сама по себи је достојна посебног криминалистичког романа. Према документима Ције, извоз дела из СССР био је извршен по свим правилима обавештајних операција. При томе, то је била заједничка акција британских и америчких специјалних служби. Упрао агенти Њеног Величанства у јануару 1958. године донели су у Вашингтон пакет са фотокопијама романа које су тајно направљене у СССР и одвезене кроз „гвоздену завесу“ неколико месеци пре тога. У документима се саопштавало да умешаност америчке владе у штампање романа „не сме да се открије ни у ком случају“. Истовремено у унутрашњим циркуларним писмима из 1958. године истицало се да књига има велику пропагандну вредност не само захваљујући унутрашњој идеји која даје храну за размишљање, већ и због околности објављивања. Ција је сматрала да ако је књижевно дело било недоступно или забрањено у Совјетском Савезу или Источој Европи, оно је могло да се буде употребљено у пропагандне сврхе, како би се родиле сумње у совјетску реалност.

Питер Фин, новинар листа Вашингтон пост и аутор књиге Случај Живаго: Кремљ, Ција и борба за забрањену књигу, говорио је за Глас Русије о идеји да се Пастернаков роман употреби у хладном рату:

- Када сам радио као дописник Вашингтон поста у Москви, заинтересовао сам се за причу о штампању Живага и оној драми која је пратила прво објављивање романа у Италији у време хладног рата. Мени се учинило да је то невероватно перспективна прича. Али њу је немогуће било развијати, не схвативши шта је учинила или није учинила Ција, каква је била њена улога. Тако да сам тражио ова документа из Управе. Од тренутка првог захтева па до добијања папира прошло је 3 године. И када сам добио документа, био сам ван себе. То је било дивно – видети документа датирана 1958. и 59. годином која описују реакцију Ције на роман и циљеве управе. Чудно што нико није тражио да се ови документи објаве раније. Испоставило се да то није била нека велика операција, не. То је била мала тајна операција која чак није захтевала велике ресурсе. Био је то део културног хладног рата. Они су веровали да снага идеје може да посеје зрно сумње међу становнике СССР.

Сада се испоставило да се читава специјална операција растурања Пастернаковог романа водила по директној наредби председничког комитета за координације операција, а руководило је њоме совјетско одељење Ције под личном контролом легендарног директора Централне обавештајне управе Алена Далеса. После добијања фотокопије романа, Ција је наредила да се тајно одштампа мали тираж у Холандији. Књиге су послате у Белгију, где је у том тренутку био у току Светски сајам. Туристи из СССР су могли да добију том Доктора Живага на руском језику у павиљону – и ту је занимљив детаљ – Ватикана. Сам по себи тираж је био нелегалан не само због околности изношења романа из СССР, већ и због кршења ауторских права. Тада је ексклузивно право на објављивање Пастернакових романа ван граница СССР поседовала италијанска издавачка кућа Feltrinelli. Између осталог, такве ситнице су Цију мало бринуле. У њеним документима се директно указивало да је публикација дела требало да натера совјетске грађане да се замисле шта није у реду с владом. Мишљење Скота Рикарда, лингвисте и бившег сарадника америчке обавештајне службе:

- Историја Доктора Живага није јединствена. Американци су брижљиво режирали идеолошки рат. То се дешава више од сто година и тиче се не смао страних дражва, већ и сопственог становништва САД. Чак Јуриј Андропов је признавао 60-их да ће Русија изгубити идеолошки рат са САД за једну деценију, зато што Америка заједно са својом Британијом, Француском и другим савезницима била је крајње ефикасна. А Москва ничим није могла да се супротстави. Добро се зна да су америчке специјалне службе вршиле велики број операција у СССР. Тако да су добијале шансу да искористе обичну књигу која је била забрањена како би поколебале основе земље. То је била стандардна пракса Ције.

Објављивањем тиража за растурање у Белгији није се завршила ствар. 1959. године Ција је наредила да одштампа други тираж Доктора Живага, овог пута у џепном формату. Ови примерци су растурани међу делегатима СССР и социјалистичких земаља на Светском фестивалу омладине и студената у Бечу. Укупно, по подацима Вашингтон Поста, Ција је успела да одштампа и растури на територији СССР и социјалистичког табора око 10 милиона примерака књига.

Захваљујући напорима новинара Питера Фина, америчке специјалне службе су обелоданиле преко 130 докумената. Сви они су постали основа књиге Случај Живаго: Кремљ, Ција и борба за забрањену књигу, која ће се појавити у продаји овог лета.

Роман Мамонов,