Петар I: Проклетство императора

19-04-2014 06:27:33 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Ни о једном руском цару не говоре и не пишу толико много као о Петру I, који је владао од 1682.до 1725.године. Велики реформатор је променио земљу, постао оснивач велике Руске империје која је заузела место у „клубу“ водећих светских држава.

Али приватни живот блиставог стратега и талентованог политичара није био толико сјајан: фаталну улогу су одграли Ана и Вилим Монс.

Брат и сестра Монс, родили су се у Мокви у породици немачког трговца који је емигрирао у Русију. Крајем 17.века сви странци у Москви су живели у посебном крају града- Немачкој четврти ( Немецкая слобода ). Све је овде било необично за младог и знатижељног Петра: обичаји, начин живота, правила. После посета Немачкој четврти, цар је први пут почео да размишља о реконтрукцији Руске државе по европском обрасцу. Ипак у то време младићу није било до реформи: њега је тада више занимала очаравајућа Ана Монс. Девојка је постала љубимица младог Петра, а њихов је однос заправо трајао 12 година од 1692.до 1704.године. Због Ане се Петар растао од своје прве жене Евдокије Лопухине, натеравши је да оде у манастир. Петар није жалио ни за чим: поклањао је Ани скупе поклоне, подигао јој је велику кућу.

Немица се вишеструко користила утицајем који је имала на Петра: радо је узимала мито од трговаца и велможа како би лобирала у њихову корист.

Заслепљен љубављу, Петар је био спреман да се ожени ћерком трговца. Али, Петра је сачекао тежак ударац: сазнао је да га је Ана варала. Њену судбину је заправо решио необичан сплет околности и трагични случај. Један немачки дипломата је упао у реку и утопио се. Када су тело несрећника извадили из воде, у његовом џепу су нашли љубавно писмо које му је упутила царска љубимица. Увређени Петар је прекинуо односе са Аном и растао се од ње заувек. После неколико година Ана је умрла.

Раскид Петра и Ане није утицао на каријеру њеног млађег брата- Вилима Монса. Он је био официр гарде, храбро се борио у рату против Швеђана, испуњавао је све дипломатске задатке које је добијао од свог господара. Петар је умео да цени Монсове врлине и доделио му је почасну дужност.

1712.године Петар се поново оженио. Нова жена Екатерина Алексејевна је успела да заинтригира цара авантуристичког духа: она му је постала не само вољна жена, већ и добар пријатељ и мудри саветник. Породица је изродила 7 деце, али су пунолетство доживеле свега две кћери. После смрти синова Петар је решио да своју жену Екатерину постави као наследницу престола.

Рекло би се, велики реформатор је коначно нашао праву срећу. Али, иза спољног сјаја стајала је тамна страна приватног живота императорског пара. Петар је био много старији од Екатерине и током последњих година живота је тешко боловао, а његова жена била је темпераментна и пуна живота. У јесен 1724.године, избио је велики скандал: супруга цара Екатерина, преварила је Петра ни мање ни више него са младим лепотаном Вилимом Монсом, братом Ане која је била царева миљеница и која је 20 година уназад преварила цара.

Љубавнику царице су одрубили главу и ставили је у посуду са формалином. Прича се да је Петар поставио ту посуду поред кревета Екатерине. Несрећној жени је било забрањено да склони посуду и морала је спава поред одрубљене главе свог љубавника.

Романса Екатерине и Вилима Монса не само да је срушила породичну срећу императора, већ га је и оставила без наследника: Петар је одузео право жени да наследи трон. Није позната судбина Екатерине, али у јануару 1725.године Петар је умро, не определивши се за наследника.