Европске корпорације на страни Русије
Пресинг на Русију од стране Вашингтона под претњом санкција изазван је жељом да се смањи цена гаса за Украјину и ослаби позиција Москве која је ојачала.
Ипак данас не политика, већ економија све решава. Западне компаније незадовољне су позивима да се уведу санкције против Русије. Немачки концерни већ су одбили да повлаче активе из Русије. Ко може да прати њихов пример, узимајући у обзир да економска сарадња Русије и Запада расте? На пример, испоруке гаса у Велику Британију скочиле су за 40%. Ко ће бити јачи у том клинчу – политичари или корпорације? Да ли су оне спремне да покажу ко у ствари влада светом?
Са европским политичких трибина чују се страшне речи, мада Европа је везана за Русију огромном количином финансијских обавеза и комерцијалних интереса, који се могу мерити стотинама милијарди евра. Европа неће моћи да раскине ове везе, сматра председник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов.
- Руско тржиште је једно од најкрупнијих. И најдинамичније се развија у Европи. Европски фактори који су заступљени пре свега италијанским, немачким, фаранцуским, холандским компанијама, не желе да одлазе са руског тржишта. Само војни уговори са Францускојм врло су озбиљна средства и јасно је да осим са Руском Федерацијом, Европа нема с ким да склапа војне уговоре. Зато што Кина избија на руско наоружање, у Индији раде РФ и САД. Јасно је да Европа мора да се договара. Осим тога, компаније које раде у машиноградњи. Исти тај Фолксваген, читава немачка аутомобилска индустрија, компаније које раде на технолошки напредној опреми, почев од Сименса и Филипса, у горивно-енергетском комплексу ENI, Гас де Франс, мноштво европских компанија заступљено је на руском тржишту. Нико не жели да прекида основне правце своје делатности због политичког демарша. Тим пре што главни део становништва земаља не пдоржава конфронтацију са Руском Федерацијом, тим пре по питању Украјине.
Велики фактори нису заинтересовани за то да озбиљно компликују односе са Русијом, сматра експерт. Јер Русија осигурава до 30% енергената ЕУ. И Европа није заинтересована за померање руског вектора на Исток. Зато што у том случају Европа и САД ће добити врло снажан економски блок. Уз то за читав низ земаља руски гас је једини. На њему „седи“ читава Источна Европа, где удео руског гаса износи, уз ретке изузетке, од 60 до 90 одсто, подсећа Дмитриј Абзалов.
- Без обзира на све изјаве, фактички озбиљне санкције до Руске Федерације нису стигле. Смањивати цене гаса – то је политичко самоубиство у датој етапи, то је немогуће урадити уз актуални финансијски модел. Зато ЕУ такође неће превише пажљиво овде деловати. Мени се чини да после одређеног политичког усијања информационе реакције економски односи ће бити изглађени.
Најсложенија ситуација ће трајати до председничких избора у Украјини, сматра Дмитриј Абзалов. А затим ће се страсти смирити.
- Сада се врши покушај пресинга од стране Вашингтона. Како показује пракса, то је могуће, али на дуге дистанце не функционише. Пракса Грузије је то одлично показала. У скорије време, месец дана пре председничких избора, ситуација ће бити прилично сложена. Али затим неки озбиљни економски демарши, не дај боже паралишуће санкције, наравно, против Русије се неће уводити.
Доста је важно и то што став евопског бизниса дели и грађанско друштво у Европи. Па и политичари не мисле увек оно о чему говоре, подсећа Дмитриј Абзалов на улогу Ангеле Меркел у развоју руско-европских односа.
- Треба истаћи да постоји још и грађански став. Корпорацијама је врло тешко да иступају против нечег. Уз све то, без обзира на строге изјаве Меркел, она је била један од иницијатора Северног тока и Јужног тока, она их је гурала кроз Европску комисију. Зато се може рећи да бизнис сада иступа у својству партнера Руске Федерације са озбиљним политичким ресурсом. Поред тога ови процеси имају друштвену подршку.
Питања бизниса тесно су испреплитана с политиком. И такви случаји као делимична ограничења обслуживања две руске банке од стране Visa и Mastercard пре потврђују да чак под политичким пресингом реакција бизниса може да буде битна. Зато ће политичке пароле живети својим животом, а реалност ће остати непромењена.
Ксенија Фокина,
