Шта очекује кубански социјализам?

17-04-2014 04:50:28 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/malias/cc-by/ vostok.rs |


Интересовање за Кубу не јењава. Руска штампа преноси вести о томе да је руска влада издвојила $1 мил. за опоравак Кубе после урагана „Сенди“ и о успеху биографије Фидела Кастра која је изашла у Русији у марту 2014. године; америчка – поставља питање због чега руски војни бродови све чешће пристају у луку Острва Слободе.

У жижи интересовања стручњака остаје кубански социјализам, који опстаје у условима распада совјетског блока и међународне изолације. Да ли је могућа трансформација Кастровог режима и какве ће бити њене последице? О овоме у интервјуу за „Глас Русије“ размишља доктор историјских наука, професор Александар Сагомоњан:

- Куба је мало, не превише богато острво с 10 милиона становника. На свету има много оваквих региона. Наравно, историја међусобних односа игра велику улогу. Јер, Куба је за читаву генерацију становника Русије – нешто херојско. Међутим, на Куби за већ неколико нараштаја Русија није необична земља, а Куба је изгубила свој ореол у очима грађана РФ. И премда су данас на власти људи који се још увек сећају оних односа, данас имамо нормалне односе између двеју држава.

Како оцењујете политику РФ према Куби 80-их и 90-их година ХХ века?

- Кад говоримо о односима између двеју земаља треба да се сетимо да је совјетско руководство на челу с Никитом Хрушчовом прво одбило да призна социјалистички карактер кубанске револуције. Куба је 90 миља (140 км) удаљена од обале САД, а од Совјетског Савеза око 16 хиљада км. И главни акценат је стављан на стратешки карактер овог партнерства који је надокнадио економске трошкове. Међутим, 80-их година се вектор променио. Главна су постала питања штедње средстава... Одређене снаге су тада успеле да докажу Михаилу Горбачову да Куба превише кошта – по различитим подацима, до 7 милиона долара дневно. И треба рећи да је Русија много изгубила због одлука које су тада биле донете. Главно је то што је изгубила своје стратешке позиције, како на Куби, тако и у читавом низу земаља света. Многи савремени руски истраживачи сматрају да је Русија начинила грешку оставивши Кубу у тешком историјском тренутку. Да је Куба била у орбити руске политике можда бисмо сад избегли проблем као што је ширење НАТО на Исток, због којег је забринуто руководство РФ.

Да ли је Русија због сличних разлога пристала и на затварање центра за радиоелектронска испитивања у Лурдесу 2001. године?

- Русија ипак није Совјетски Савез, имала је читав низ међународних обавеза. Не бих сад желео да се упуштам у детаље, али је то уобичајена ситуација у светској политици – негде се попушта нама, негде ми треба да попустимо.

Да ли РФ у новој економској стварности XXI века може да се ослони на потенцијал који је створен у току година совјетско-кубанске сарадње?

- Ни овде се не може без историјског екскурса. Куба је својевремено, у суштини, била америчко летовалиште. У совјетско време је тамо створен економски систем оријентисан на СССР. Рецимо, 90% укупног саобраћаја на Куби био је друмски, али Куба нема своју нафту. Цео саобраћај се одвијао захваљујући совјетској нафти. Односно, Куба је издржавана у замену за стратешке предности. У економском смислу Куба значи – шећерна трска, дуван и никл. Данас не видим озбиљне економске предности, озбиљне толико да ова сарадња постане судбоносна. Могу постојати неки пројекти на обострану корист, али они неће играти озбиљну улогу. Важно је само стратешко партнерство.

Ако бисмо говорили о блиској будућности, да ли је могућа трансформација социјализма на Куби или, како сматрају неки стручњаци, Кубанци једноставно не желе капитализам?

- То је добро питање, важно. Тренутно је економска ситуација на Куби прилично сложена. Пре само неколико година појавиле су се економске олакшице, на пример, грађанима је дозвољено да купују некретнине. Кубанска држава је сачувала у својим рукама кључне области производње, туризам је предат у руке мањих предузимача. На Куби постоје две врсте валуте: пезос, којим плаћају сви Кубанци, и „кук“,* који се не даје у руке локалном становништву. Постоји систем бонова, то значи – гарантовано сиромштво, мада нема беде. Док у Мексику и Бразилу постоји низ контраста, постоје супер богати квартови, а постоји и страшна беда, на Куби је гарантован низак животни стандард за све. И поштено говорећи, не знам шта је боље. Шта ће бити после одласка Раула Кастра? Све зависи од тога које силе дођу на власт. Живи били, па видели.

Јекатерина Беспалова,


КАТЕГОРИЈЕ