Украјина: Обећаног три године чекају

01-04-2014 04:18:10 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Министри економије и финансија који се окупљају данас на дводневни састанак у Атини треба да реше сложени задатак: да испуне конкретним садржајем претходно обећање да помогну Украјини и да при томе максимално сачувају сопствене ресурсе.

Јер већ у мају проћи ће избори за Европски парламент – и бирачи су расположени да траже од чиновника и посланика у Бриселу извештај за сваки евро који није потрошен за европске потребе. Тим пре што политички пејзаж саме постмајданске Украјине још није ни из далека јасан – истиче коментатор Петар Искендеров.

Да почнемо од тога што западне земље и институције треба да решавају питање финансијске помоћи Украјини у неповољном глобалном контексту. Осим политичке и социјално-економске нестабилности у тој земљи, на тржишта негативно утичу проблеми настали у САД, Кини и Јапану.

Ништа мањи проблем остаје одређење макар приближних обима помоћи неопходних Украјини. Актуални украјински премијер Арсениј Јацењук практично у сваком свом излагању плаши Запад банкротством своје земље већ ове године, што могу да спрече тобоже само хитне дотације од много милијарди. О конктреним сумама мање је јасности. Најчешће фигурира пружање 4 милијарде долара хитно и 35 милијарди током 2014-2015. године.

У размерама финансијске политике ЕУ ови захтеви не делују претерано. То је мање него што је ЕУ већ потрошила на спасавање не само Грчке, већ и Португалије (око 75 милијарди евра) и Ирске (око 65 милијарди евра). Ипак Украјина није Грчка и није Ирска. Она не улази у зону евра, ни у ЕУ, а то значи да кредитори имају право да јој поставе много строжије захтеве – између осталог политичког карактера, приметио је у разговору за Глас Русије директор руског Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин:

- Ако немам пара, а ви ми дајете паре, ви од мене можете да тражите врло много. Наравно да ће мој суверенитет ограничавати кредитори. Ако кредитор буде Европска комисија – она ће добити велика овлашћења на рачун скраћења суверенитета. Али главни кредитор ЕУ је Европска централна банка и Немачка.

И овде се појављује главни чвор противречности, тако да стратешка дилема за Американце и Европљане остаје нејасна – овако је прокоментарисала ових дана развој ситауције око Украјине италијанска Ла Стампа. Карактеристика је врло индикативна – посебно у погледу финансија. Док се ЕУ не одреди у ком својству и са којим политичким пејзажем му је потребна Украјина, тешко да ће у Кијев кренути значајна финансијска улагања.