Европеизација донела Србији пораст трговине децом
После вести да су два човека из Смедерева организовала највећу мрежу трговине децом у Србији, тако што су продавали на десетине малолетних дечака и девојчица, а такође имајући у виду чињеницу да је трговина децом у Србији у константном порасту, поставља се оправдано питање - како је могуће да упоредо са процесом „европеизације“ Србије све више расте број таквих недела, и да ли можда баш у томе лежи разлог експанзије те појаве?
Трговина људима је одувек постојала и раније у одређеној мери, међутим посебно забрињава чињеница да је последњих година трговина децом у Србији стално у порасту, исто као у Европској унији, што је потврђено и у званичном извештају ког је објавила Европска комисија, у коме се каже да је на пример само у кратком временском периоду од 2008. до 2010. године – број оних који су били жртве трговине људима унутар Eвропске уније повећан за читавих 18%. Према истим званичним подацима, највећи број жртава за које је установљено да долазе из Европске уније чине држављани њених најсиромашнијих земаља-чланица Румуније и Бугарске, што јасно упућује на закључак да би и Србија, с обзиром на слично социјално-економско стање, у случају њеног чланства у Унији само допунила тај списак држава из којих се највише продају деца на европском црном тржишту.
Иначе, тим поводом је Сесилија Малмстром, европски комесар за унутрашње послове, отворено рекла ово - „Тешко је и замислити да у нашим слободним и демократским државама чланицама Европске уније постоје хиљаде људских бића која могу бити лишена слободе и експлоатисана, да се њима може трговати као робљем ради стварања профита. Али све је то тужна истина и трговина људима се дешава свуда око нас“.
Међутим, да се вратимо поново на случај који је био повод за ово размишљање, а то је откривање у Смедереву главних трговаца малолетницима у Србији, који су врбовали сиромашну децу и продавали их педофилима у Панчеву, Пожаревцу, Београду и другим градовима. Тај случај, како се види из података Министарства унутрашњих послова Србије, представља само врх леденог брега, јер се деца продају и због просјачења и принудног брака, а трговци људима и породице продају децу за 50 до 2.000 евра, па чак и за белу технику и аутомобиле.
И без обзира на то што постоји државна стратегија за борбу против трговине људима, као и упркос бројним семинарима, предавањима и округлим столовима на ту тему, и даље остаје на снази чудна корелација између те појаве у Европској унији и Србији, јер се на оба места бележи њен пораст из године у годину.
Имајући у виду огроман број правних норми које уређују то питање, као и сву количину изговорених речи о дечјим правима у Европи и тамошњој борби против организованог криминала, могло се очекивати да ће са процесом „европеизациије“ у Србији доћи до смањења злоупотребе деце, али то се није догодило, јер је тај процес, сасвим супротно - довео до повећаног сиромаштва и деградације друштвеног морала, а то је резултирало управо повећањем трговине децом. А то значи да се и убудуће може очекивати једино то да Србија на свом европском путу све више говори о дечјим правима, а да у стварности њена деца буду све угроженија.
Ратко Паић,
