Грађани Црне Горе против НАТО, а многи нуде имања за руске војне базе
С обзиром да се владајуће политичке структуре у Подгорици приоритетно залажу за улазак Црне Горе у пуноправно чланство НАТО пакта, упркос чињеници да по истраживањима јавног мњења такву одлуку не подржава већина становништва, онда није необично што се истинско расположење народа понекад испољава на сасвим неочекиван начин.
Као најбољи пример за то може да послужи недавни позив из Васојевића, који су јавно понудили своју земљу за војне базе. Међутим, они тај позив нису упутили западној војној машинерији, него Владимиру Путину и Русији. Како су изјавили мештани више села из околине Андријевице за подгорички лист „Дан“, што су са великим интересовањем пренеле многе највеће дневне новине на Балкану, Русија је по њиховом дубоком уверењу вековима била заштитник Црне Горе, па би стога и данас желели да виде руске војне базе на свом подручју. Како су још дословно казали – одувек су им била ближа словенска браћа од оних који су у минулим временима сејали смрт на тим просторима , при чему су имали у виду трагичне последице НАТО бомбардовања у оближњем месту Мурино, где су страдали цивили. А као закључак, становници тог краја су једногласно поручили да би са одушевљењем дочекали Путинову армију, због чега су спремни да део своје имовине уступе Русима за изградњу војне базе, која ће их по њиховим речима заштитити од Северноатлантске алијансе.
Међутим, ту долазимо до феномена демократије бриселског типа, у којој је изгледа најмање важно расположење и преовлађујуће мишљење већине становника по питању уласка у НАТО, а уместо тога се као доминантна тема ових дана намеће дилема – да ли се званични Берлин противи уласку Црне Горе у тај савез, на шта сугерише недавна изјава портпарола немачке владе Штефана Зајберта, или је можда у праву немачки амбасадор у Подгорици који тврди супротно. И што је најбизарније од свега, и главна медијска пажња је фокусирана управо на поменуту дилему око немачког става према чланству Црне Горе у НАТО, као да то заиста има већи значај од аутентичног мишљења самих црногорских грађана. Дакле, уместо што се одговор на питање о евентуалном чланству Црне Горе у тој алијанси тражи у одгонетању дипломатских нијанси појединих страних званичника, чини се да би више смисла имало ослушнути шта о томе говоре обични људи којих се то највише тиче. Уосталом, тако барем кажу постулати савремене демократије која свима служи као звезда водиља.
А када би заиста тако поступали, онда би другоразредни значај имало мишљење било које западне земље или дипломатског представника, а највећу тежину би имало већинско расположење грађана Црне Горе, који и даље не подржавају чланство у НАТО. А да би се та чињеница поново потврдила, није чак потребно радити додатне анкете, већ је довољно навести недавне изјаве људи из околине Андријевице - да би већина власника врло радо продала своја имања Русима, и то не само за војне базе, него и за изградњу туристичких комплекса, јер су ти крајеви, како кажу, богомдани и за једно и за друго.
Ратко Паић,
