Преводиоци са словеначког окупили се у Москви

05-04-2014 05:00:41 | | Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs |


Руско-словеначки семинар преводилаца одвија се ових дана у Москви.

Програм манифестације је обиман. Поред реферата посвећених проблему превода словеначке књижевности, ту су и тоеријски реферати посвећени преводима словенских књижевности. Посебну улогу семинара истицали су на његовом отварању у Институту за славистику РАН. Амбасадор Републике Словеније у РФ господин Примож Шелиго обратио се окупљенима на словеначком. Ипак специјално за Глас Русије он је дао интервју на руском.

- Мислим да културне везе и између осталог преводи са словеначког на руски и обратно озбиљан су темељ за односе међу нашим земљама у другим областима.

На култури се надаље гради политика, економија и тако даље. Библиотека стране књижевности започела је добар словеначки програм и сада се он успешно развија. Све више превода словеначких аутора се појављује у разним руским библиотекама. За нас је врло важно што у Словенији већ постоје програми учења руског. Многи наши студенти стичу добро образовање. Колико знам, неки долазе на праксу и у Москву.

Посебан значај за научнике слависте има чињеница да се семинар одржава већ трећи пут. О томе је у свом излагању говорио заменик директора Института за славистику Николај Робинсон.

- То што се семинар одржава трећи пут доказује да то није једнократна појава, већ историја. Зато постоји нада да ће се он наставити и даље. Словеначка књижевност је необично занимљива, упечатљива. Она дотиче многа важна питања. Има дубоку историју и занимљиву савременост. Наш Институт је имао среће – имамо много стручњака који се баве Словенијом. То су и књижевни историчари и историчари. Мени се чини да је сасвим природно што се семинар отвара управо код нас.

После Николаја Робинсона реч је преузела шеф одељења за историју словенских књижевности Института за славистику Људимила Будагова. Она је истакла посебну улогу превода на руски језик.

- По мом уверењу, преводи на руски јачају позиције преводних књижевности, пробијају пут ка њиховом проницању у руску културу. то је посебно важно сада када више нема оних издавачких кућа у којима су постојале словенске редкације. У стуштини овакви семинари су кретање одоздо научника-слависта, покушај да се поправи настала ситауција. Они подижу престиж лепој књижевности која данас, нажалост, губи своје позиције. Све више људи је залепљено за компјутер. И овакве акције, надам се, могу да помогну да се читаоци врате књизи.

Међу научницима славистима који учествују у руско-словеначком семинару предтавник је старије генерације преводилаца, професор филолошког фалултета Санкт-Петербуршког државног универзитета Маријана Бершадска.

- Учествовала сам у првом семинару преводилаца који се одвијао у Москви. Данас сам поново овде. Као прво, зато што постоји жива веза са словеначком културом, која је смисао нашег живота. Као друго, то је континуитет старије генерације преводилаца у Петербургу са средњим и млађим које се налазе у Москви. Веома ми је драго што налазимо заједнички језик са младим московским колегама. Нас везује узајамно разумевање, поштоање и жеља да сачувамо наше везе. Хтела бих да пожелим нашим младим колегама велике успехе и надам се да ће наша сарадња бити исти тако јака као до сада.

Поред свега осталог, на саминару се одвија конкурс превода словеначке поезије и прозе, чији победници ће бити проглашени на затварању манифестације 4. априла. У студију Гласа Русије је био извештач Григориј Соколов.

Григориј Соколов,