Јулија Тимошенко се зближава са «Десним сектором»
Чим се вратила у Украјину после лечења у Немачкој, Јулија Тимошенко се одмах укључила у политички живот земље. Прво је она објавила о намери да се бори за председнички положај, затим се нашла у центру скандала у вези са објављеним снимком њеног телефонског разговора с замеником секретара Савета националне безбедности и одбране Нестором Шуфричем, током којег се Тимошенко показала као радикални националиста. Експерти сматрају да је сама Тимошенко могла да пружи снимак Интернету да би узјахала нови тренд украјинске политике.
Укључићу све своје везе, читав свет, колико могу, да би од Русије није остало ни опаљено поље! – то ни издалека није најоштрија реченица, коју је изговорила Јулија Тимошенко у том разговору. Између ружних псовки „наранџаста принцеза“ је тврдила: да је била у Украјини, а не на лечењу у Немачкој, она би спречила одвајање Крима. Осим тога, Тимошенко је изјавила да би требало 8 милиона Руса, становника Украјине, стрељати из атомског оружја. Касније је лидер Баткившчине потврдила истинитост снимка, само је нешто прецизирала. Разговор је био одржан, али су 8 милиона Руса у Украјини – монтажа. Уствари сам рекла: Руси у Украјини су Украјинци.
Експерти истичу да су особине Тимошенко искључива бескрупулозност и прагматичност. Узимајући у обзир политичку конјунктуру, она је спремна да се лако одрекне својих речи и мења савезнике. Дакле, нема ништа немогуће, ни чудно што је Тимошенко одлучила пре председничких избора да покуша да искористи националистичку карту. Коментар Дмитрија Јефременка, шефа оделења социологије и социјалне психологије Института научних информација за друштвене науке.
Ако јој затреба, она може да радикализује реторику и, обрнуто, покуша да се је отараси. Тимошенко је политичар, чија је мера успеха сопствено напредовање у власној јерархији. Она није усмерена на оно, што се може назвати националним или државним вредностима. Тимошенко је прагматичар, могло би да се каже, политички циник, на првом месту је код ње питање њеног политичког преживљавања, политичког успеха.
Артем Кобзев,
