Со и вода на хладној Европи
Шпански научници из Центра за астробиологију INTA-CSIC и Мадридског универзитета Комплутенсе покушали су да моделују лед Јупитеровог сателита Европа. Резултати експеримента могу да одгонетну загонетку непознате црвене супстанце на површини сателита која оштро контрастира са белом бојом ледене коре.
Европа је једно од најзанимљивијих тела Сунчевог система са тачке гледишта тражења живота, и слични експертименти се могу сматрати копненом припремом за будуће космичке пројекте њиховог проучавања.
Европа, један од четири највећих Јупитерових месеца, свет је воде: према савременим представама, испод коре дебеле 10 километара из воденог леда налази се океан. Ни овај лед, ни ова вода не личе на оне на које смо навикли: на Европи је врло хладно, а притиска у кори је прилично велик. Хемијски процеси који се дешавају у тој средини такође не личе на земаљске. Између осталог интересантно је да ли у току тих процеса супстанце из дубине сателита могу да доспевају на површину као што се то дешава са земаљским вулканима.
Покушај да се лед Европе створи у лабораторијским условима предузели су шпански научници из Центра за астробиологију INTA-CSIC и Мадридског универзитета Комплуенсе.
Осим воде на површини Европе се могу видети хидратизоване соли, пре свега сулфат магнијума, и летећа једињења, као што је угљен-диоксид, сумпорна киселина и хидроген. Истраживачи су претпоставили да у суровим условима развоја сателита у тој средини такође треба да се формирају гасни хидрати, где у кристалној решетци од молекула воде „заробљени“ молекули гаса – у датом случају угљен-диоксида (такве супстанце се још називају клатрати). Раствор сулфата магнезијума загревао се од минус пет до плус 17 степени Целзијусових при притиску до 60 бара.
При малој концентрацији соли (5% по маси) хидрати угљен-диоксида постојали су паралелно са воденим ледом при температурама од минус 5 до минус 1 степен Целзијуса. У 17%-ном раствору сулфата магнезијума стабилном при температури изнад минус 5 били су само хидрати угљен-диоксида. У пренасићеном раствору осим њих кристализовали су се и постојали дуго други минерали који садрже сулфат магнезијума и везану воду. При даљем загревању они су се трансформисали у друге минерале.
Истраживачице (сва три аутора чланка су жене) оцениле су између осталог промене обима добијених супстанци. Ако хидрата има мање него хидратизованих соли, обим се увећава, а то значи да на површини Европе могу да се образују узвишења. Али ако је однос супротан или се ова једињења разарају, обим се умањује и површина може да пропадне. То може да буде директно везано за горњи слој коре Европе, на којем се добро примећују хаотичне формације од узвишења и удубљења.
Још једна загонетка Европе је црвена боја ових топографских особина. Могуће, каже Викторија Муњос-Иглесијас, први аутор чланка, она се појављује после деловања соли са наелектрисаним честицама мангетосфере Јупитера. Друга претпоставка је утицај вулкана суседног сателита Ио.
Европска космичка агенција сада припрема JUICE – мисију на систем Јупитера, орбитални уређај за проучавање плазменог окружења планете и његових сателита. Прво је било планирано да се већа пажња поклони управо Европи као добром кандидату за тражење на њој услова за живот, а можда и самог живота. Али сада Европа полако испада из плана мисије: од ње се планирају свега два пролетања. Узрок је лош положај: овај мали сателит се налази у радијационим појасевима Јупитера, где је много високоенергетских честица, опасних за електронику и детекторе. Велика пажња се поклања другом сателиту – Ханимеду. На њему се такође престпоставља океан течне воде, али он је затворен стокилометарском кором леда, зато говорити о трагању живота и чак супстанци које претходе живим организмима на Ханимеду је много теже.
Између осталог, како се види из шпанског истраживања, научници за сада се не предају у својим намерама да обрате на Европу већу пажњу аутора космичких пројеката. То је тим пре важно што је у недавном буџету НАСЕ за 2015. годину предвиђено 15 милиона долара за проучавање тог сателита. Ако хладни свет Јупитеровог месеца заиста крије живот или бар његове зачетке. то откриће ће изменити многе представе не само научника, већ и свих људи.
Олга Закутњаја,
