Сви ка Црном квадрату!
Прославити руске уметнике авангардисте с почетка 20. века, представити их онако како су они тога достојни, и тако као што раније нико није! Овај занимљив задатак поставила је себи Државна Третјаковска галерија. Сваког викенда од 22. марта до 25. маја у Третјаковки ће се одвијати Разговори испред Црног квадрата.
Тадиционална предавања ће такође бити, како без њих. Али главно у програму Разговори испред Црног квадрата су дискусије и перформанси. На почетку сваког сусрета планира се извесно представљање од 20-40 минута, затим жива комуникација, разматрање – прецизира један од аутора програма, режисер Денис Азаров.
- Идеја да се позове неколико савремених уметника, али уметника у ширем смислу речи – режисера, глумаца, музичара, перформера, видеоуметника – и да се проба да се анализира њихова веза са авангардом с почетка 20. века, да се схвати како она утиче данас на њихово лично стваралаштво, на њихов лични поглед на уметност.
Авангардистима би се допао наш прилаз, каже Александар Кремер, који такође координира Разговоре испред Црног квадрата.
- Мени се чини да је важно оно што говоримо о авангарди, користећи савремени језик. Тачније ми дајемо данак авангарди, покушавајући да јој не прилазимо формално, већ покушавајући да делујемо исто као што је некада деловала сама авангарда, да смишљамо неки нови језик, смишљамо наш сопствени начин односа са њом.
Сада радови авангардиста чине понос Третјаковке, исто као и радови уметника 19. века или ремек-дела староруске уметности. Слике Ларионова, Гончарове, Машкова, Лентулова, Кандинског, Фиолонова, истог тог Малевича који је заједно са својим Црним квадратом постао симбол руске авангарде, красе десетине сала. И посетиоци то схватају као нешто што се подразумева. А још пре 30 година у заједничкој збирци Третјаковке могао је да буде укључен само по један рад Маљевича или Кандинског. А било је време када чиновници од уметности уопште нису прихватали авангарду.
Последњих година Третјаковка је учинила много да препороди интересовање према уметницима авангарде, да научи руску публику да перципирају њихова платна. Једна за другом се одржавају изложбе. Али Разговори испред Црног квадрата треба да унесу нову свежу струју у општи тоналитет, сматра Ирина Лебедева.
- Ми желимо да то постане занимљиво најширој публици, независно од укуса, интерсовања, независно од животног искуства. Морамо да уложимо све напоре да се у друштву створи свест да је то важно, да треба макар замислити, то не треба одбацивати зато што је сложено за разумевање. И тиме се треба поносити!
Поред свега осталог Разговори испред Црног квадрата упознају учеснике са авангардистима чија имена нису сада позната публици, мада су почетком 20. века била врло позната. На пример, јунаци првог разговора који ће бити одржан у Третјаковки 22. марта биће браћа Веснини – Леонид, Виктор и Александар, талентоване архитекте конструктивисти, као и њихов најближи сарадник Моисеј Гинзбург, непревазиђени теоретичар архитектуре прве половине 20. века.
Рита Болотска,
