Двоструки јубилеј руске музике
Два велика датума красе овогодишњи пролећни културни календар. 18. марта навршило се 170 година од рођења Николаја Римског-Корсакова, а 21. марта обележило се 175-годишњица рођења Модеста Мусоргског. Јубилејима класика руске музике посвећени су фестивали у многим градовима Русије и пре свега у Петербургу – граду за који су оба композитора нераскидиво везани.
Римски-Корсаков и Мусоргски су стварали раме уз раме. Они су припадали петербуршком удружењу које се појавило средином 19. века и ушло у историју под називом Снажна гомила. Пет композитора који су сањали да формирају нову руску музичку уметност са упечатљивим националним цртама. Проучавали су руску историју, фолклор, руско црквено појање, руске књижевне споменике и чак обични руски говор у његовом карактеристичном свакодневном облику. Све то се претварало у препознатљиво руску „по духу и слову“ музику. Петербуршка група постала је прво упориште руске националне композиторске школе.
Николај Римски-Корсаков је извршио своју намену у потпуности. Оставио је 15 опера, међу којима је „најтраженија“ данас за поставке – Царска невеста. Он је компоновао доста дела за оркестар, међу њима популарну свиту Шехерзада. Али најважнији су његови ученици. Професор Петербуршког конзерваторијума Римски-Корсаков је васпитао огроман број руских и страних композитора: довољно је навести Игора Стравинског и Сергеја Прокофјева.
Ипак најмасосвојнији у петорки композитора из ове групе био је Модест Мусоргски. Управо он је био аутор дела која могу да се називају амблемима руске музике. То је и суперпопуларни инструментални циклус Слике са изложбе и опера по Пушкиновој трагедији Борид Годунов, која не силази са сцена многих позоришта света. Музички језик Мусоргског био је необично нов за своје време, невероватно су га ценили најпрогресивнији страни композитори. Дивио му се Мађар Франц Лист, Французи Клод Дебиси и Морис Равел. При томе права снага Мусоргског се састојала у његовој генијалној способности да у музици забележи животну истину, сматра историчар музике Варвара Павлинова.
- Он има одличну фразу коју желим да цитирам: Мени се чини да изузев ретких случајева, људи не трпе да себе виде онаквим какви у ствари јесу. Природна је особина људи да се чак сами себи чине бољим. Али у томе је суманутост што уметници, приказујући људе бољим него што јесу, представљају живот горим него што јесте. И он понавља, не копирајући сижее у њиховој дубокој суштини, искуство античке трагедији чије је смисао да се човек покаже онакав какав јесте, како би се људи ужаснули и осетили саучешће. То је велики трагични уметник. Он је актуелан за сваку епоху.
Слава руских националних музички генија – Римског-Корсакова и Мусоргског, одавно је прекорачила границе Русије. И данас њихова музика живи под паролом коју је истакла Снажна гомила: Напред, ка новим обалама!
Олга Бугрова,
