Налазите се на страници > Почетна > Блог > Крим добио руски пасош

Крим добио руски пасош

24-03-2014 09:57:29 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Крајем ове недеље су се Крим и Севастопољ коначно и потпуно легално вратили кући. Државна дума, а затим и Савет Федерације одобрили су неопходан пакет законодавних мера за претварање републике и града од федералног значаја у субјекте Руске Федерацие.

Фактички Крим је постао део Русије већ 18. марта, када су председник Владимир Путин, председник Кримског парламента Владимир Константинов, премијер Републике Сергеј Аксенов и градоначелник Севастопоља Алексеј Чали потписали одговарајући уговор. Током церемоније у Ђорђевској сали је владало одушевљење без премца.

Владимир Путин је назвао овај догађај историјским и подсетио да је референдум о статусу Крима 16. марта одржан потпуно у складу са свим демократским процедурама и међународно-правним нормама.

- У гласању је учествовало више од 82 одсто бирача. Више од 96 одсто се изјаснило за прикључење Русији. Цифре су убедљиве. Да би се схватило, зашто је дошло до таквог избора, потребно је знати историју Крима, шта су значили Русија за Крим и Крим за Русију.

Током читаве недеље, док су се Москва, Симферопољ (главни град Крима) и Севастопољ (град посебног статуса и главна база Црноморске флоте Русије) бавили сређивањем докумената, Вашингтон и делимично ЕУ су покушавали да спасу америчку операцију одсецања Украјине. Без обзира на јаки притисак Вашингтона на Европљане, ништа посебно кардинално у плану казнених мера против Москве на украјинском самиту ЕУ, одржаном 20. до 21. марта, није се десило. Никакве трговинске санкције нису објављене. Почети трговински рат против Русије због пропасти чисто америчког пројекта ампутације Украјине нико у Европи не жели.

Обим трговине ЕУ и РФ износи око 400 млрд евра. То је отприлике десетоструко више од трговине између Русије и САД. Разумљиво је да ће ЕУ изгубити од санкција више него Вашингтон, тим пре, што је она енергетски зависна од Русије, подсећа директор Института стратешког планирања и прогнозирања Александар Гусев.

- Данас, када се говори о стратешком прилазу, ЕУ је таоц спољне политике САД. Оне, безусловно, врше притисак на ЕУ, иако се она труди да се противи. С друге стране, она нема други излаз, мора да некако реагује на одређене акције РФ.

На самиту су многе земље отворено иступале против Трговинског рата с Русијом. Ескалација конфликта око Украјине ће имати катастрофалне последице и за све учеснике, и за нас, за Европу, изјавио је премијер Белгије Елио Ди Рупо. Уместо тога водећи лидери Европе морају да иду у Русију ради помоћи у успостављању дијалога с Украјином и смањења напетости у региону и не журити са санкцијама, сматра Ди Рупо. Против економских санкција је иступио и премијер Бугарске Пламен Орешарски.

Додуше, за сада није јасно, с ким би се водио дијалог у Украјини, где нема ни легитимног предсденика, ни легитимне извршне власти. О томе је подсетио још 18. марта председник Русије Владимир Путин у говору о кримском питању у Кремљу.

- Јасно је и то да легитимне извршне власти у Украјини све до сада нема, нема с ким да се говори. Многи државни органи су узурпирани од стране самозванаца, при томе ништа се у земљи не контролише, а сами они – желим да то истакнем – често се налазе под контролом радикала. Чак доћи на пријем неким министрима данашње владе је могуће само уз дозволу екстремиста мајдана. То није шала, то је реалност данашњег живота.

Међутим, сам режим мајдана ређа незграпне кораке. Савет безбедности Украјине је протекле недеље објавио да МИП Украјине има налог да размотри увођење визног режима с Русијом. Тада је премијер Арсениј Јацењук био одсутан, налазио се у Бриселу. Не треба ни да се жури са увођењем визног режима с Русијом, ни са прелазом на посете Русији са страним пасошима, - изјавио је Јацењук.

Увођење визног режима с Русијом неће пружити ништа, осим повећања протеста и митинга на истоку и југу Украјине и још већу напетост унутар земље, сматра посланик Врховне раде Украјине од странке Баткившчина Генадиј Москаљ. Претерали смо са визним режимом, морамо да се охладимо, - сматра Москаљ.

Андреј Федјашин,