Лекције историје: Острво Крим
Није новост да књижевност осим естетске функције носи у себи и образовни потенцијал. Он се разоткрива на разне начине, у зависности од жеље да се узме у обзир лекција. Актуални подаци могу да се пронађу у роману Острво Крим Василија Аксјонова, написаном 1979. године и објављеном у Русији тек 1990. године. Деценијама касније роман се разоткрива на нов начин.
Острво Крим је социјално-политичка фантастика, анитиутопија. Острво Крим је одвојено од копна мореузом, за време грађанског рата 1920. заузела га је Црвена Армија и на њеној територији је формирана демократска руска просперитетна држава. Кримска престоница Симферопољ је савремени мегаполис са блиставом инсфраструктуром, стваралачки полигон за архитекте урбанисте из читавог света, где владају комфор и стил. Св је одлично, али међу становницима Крима почиње да се шири идеја спајања са СССР коју пропагира партија Савез Заједничке Судбине.
Њен лидер је угледни политичар, уредник листа Руски Курир Андреј Лучников. Он често борави у Москви где има много пријатеља и љубавницу. Путује по Русији, упознаје се са обичним људима који изазивају дивљење код њега. Вративши се на острво Крим, Лучников решава да оствари по сваку цену идеју спајања острва са историјском домовином. Совјетска влада иде у сусрет обраћању Савеза Заједничке Судбине и почиње војну операцију придруживања Крима СССР. На острву је катастрофа: умиру људи, разара се успостављени начин живота. Лучников види до чега је довела његова суманута идеја. Такав је укратко сиже.
У роману Острво Крим занимљива је сама представа о политици. На примеру главној хероја Аксјонов показује како паметан, образован и симпатичан човек уронуо у хипертрофирану идеју допушта погибију читаве државе. Када се у обзир узима не мишљење читавог народа, већ само једне опозиционе стране. Када су људи спремни да разарају свој мир, своје политичке и економске слободе и интересе, да иду упркос здравом разуму. Сличну ситауцију смо видели данас у новој Украјини. Аксјонову је пошло за руком да покаже како опседнутост псеудодемократским идејама и политиком претвара се у издају себе самог и своје земље у целини.
Наравно, аналогије романа са реалношћу нису директне. На примеру Крима Аксјонов је описао Русију без комунистичког утицаја која постоји данас. А реално острво Крим са његовом посебном судбином срећно је избегло судбину о којој је говорио писац и одабрало други пут, преко референдума.
8. марта 2014. године у програму Вести суботом у интервјуу посвећеном кримским догађајима емитован је овакав дијалог новинара Сергеја Бриљова и премијера Аутономне Републике Крим Сергеја Аксјонова:
Бриљов: Не могу да не питам. Василиј Аксјонов који је написао Острво Крим, да није случајно био ваш рођак?
Аксјонов: Нажалост није.
Бриљов: Други део овог романа све једно ћете дописати.
Аксјонов: Потрудићу се да допишем!
Овог пута историја острва Крим ће обавезно бити са срећним завршетком.
Ана Фјодорова,
