Тајне ознаке
Петербуршки Ермитаж и један од научно-истраживачких института Министарства одбране РФ представили су заједничку разраду. То су технологије хемијског маркирања предмета, тражене у музејској средини и у војсци. Сарадници Ермитажа већ су приступили њеном коришћењу – први невидљиви знаци наносе се на експонате који учествују на страним изложбама.
Размере хемијске ознаке су мање од зрна прашине. Њен састав је безбедан по човека и предмет, било да је то оружје или музејски експонат. И једно и друго доспева у туђе руке, у таквом случају тајна ознака постаје доказна база кривичног дела. Није тешко нанети ознаку – то се чини или путем запрашивања или специјалним фломастером. Ипак она не може да се фалсификује: смеса за наношење ознаке се прави помоћу ултразвучног генератора аеросола – он осигурава јединственост ознаке по хемијском саставу, коа и величини и концентрацији честица. Оцењујући почетак рада на маркирању експоната, директор Ермитажа Михаил Пиотровски је рекао:
- Маркирање је потребно из многих разлога – ради идентификације предмета, ради евиденције у музеју. То је врло широк спектар. Важан је просто елемент сачуваности, он је важан и ради комуникације са спољним светом који је сада сасвим другачији, а не онакав какав је био пре 200 година. Много је опасности, бандита и превараната...
Разраде начина маркирања музејских предмета невидљивих голим оком воде се у Русији низ година и не само у петербуршком Ермитажу. Сличним истраживањима се бави и Државни историјски музеј у Москви. Између осталог, у Ермитажу постоји нови метод који омогућава да се одреди припадност колекцији за сада не сваког експоната, већ само оних који су израђени од стакла, порцелана, керамике, дрвета, папира и платна. Рад на наношењу ознака на предмете који садрже метал још се наставља.
Ипак све то не укида ни друге методе заштите музејског фонда. Пре свега усавршавање аналитичког система видеопосматрања. У Ермитажу, судећи по речима заменика директора Алексеја Богданова, са тим је све у реду:
- Имамо врло снажан систем видеопосматрања. Нас занима као прво анализа присуства неких људи, ми чак знамо њихов лик. Друга тематика је могућност праћења људи који су нешто узели. Тешко је затворити све излазе, има их много. А ако се човек „види“, а то је могуће, много је једноставније за три минута задржати га на неком месту. Трећи систем везан за распознавање ликова тиче се биометрије. То је пуштање сарадника на радна места. Он је прилично снажан, везан за кодирање форме лобање, овакав систем стоји на улазу у нову зграду фонда.
Ермитаж је стални учесник међународног форума Технологије безбедности који се одржава у Русији. Али овде, као и у сваком другом музеју, тешко да ће рећи о свим данас постојећим начинима заштите музејских експоната. Што је, наравно, исправно.
Олга Бугрова,
