Глумац Олег Јанковски – донор духа
Осмехните се, господо, осмехните се! – овим речима једног од ликова које је играо чувени глумац Олег Јанковски названа је изложба постављена у московском Позоришном музеју Бахрушина. Она је посвећена сећању на Олега Јанковског.
Основу изложбе чине фотографије. Сцене из представа, филмова. Али најважнији су ипак портрети, они преносе магију очију Јанковског о којој је већ толико речено. Управо то су хтели да постигну приређивачи изложбе – дијалог са необичном, дубоком личношћу каква је била личност Олега Јанковског – рекла је у интервјуу за Глас Русије координатор изложбе Галина Бескина.
- Он је све време размишљао над духовном еволуцијом човека, над својим стањем. Односио се према драмској уметности као према начину духовне еволуције. Говрио је: наступиће тренутак када ће приказивати само светле ликове. И тада човек, гледалац, биће на таквом нивоу да ће моћи од тих светлих ликова да узима нешто и сам да еволуира.
Јанковски се рано прославио. Имао је 23 године када су лепог талентованог глумца приметили режисери, при томе први филмови – Штит и мач, Служила два друга – учинила су Олега Јанковског звездом савезних размера. Ови филмови су ушли у златни фонд руског филма. И не само они. Тако је 1982. године постао култни филм Романа Балајана Летови у сну и на јави, где је глумац играо типичног јунака свог доба – паметног човека који размишља, разочараног у идеале. Осим тога, снимио је дубоке филмове Огледало и Носталгија са Траковским. Снимао је и бајке са Марком Захаровом: Обично чудо, Исти тај Минхаузен, Кућа коју је саградио Свифт – и у свим разним гранама свог талента блистоа је Јанковски. Он је снимио скоро сто филмова, играо врло различите улоге – и у свакој је био веродостојан! Учим се на његовим радовима, признао је за Глас Русије унук глумца, глумац-почетник Иван Јанковски.
- То је као уџебник вештине: могу се просто узети филмови, затворити се на денељу-две-три и научити врло много, гледајући их, анализирајући. Већину филмова сам гледао неколико пута и приликом сваког гледања откривао сам нешто ново. И јунаци и све остало ти се показује под неким другим углом. То је магија!
Од 1973. године до смрти Олег Јанковски је радио у московском позоришту Леном под руководством Марка Захарова. Између осталог, једна од сала Бахрушинског музеја у целини је посвећена ликовима које је створио глумац на сцени Ленкома.
Један од најважнијих експоната изложбе је костим морнара у пензији, поручника Жевакина из представе Женидба по Гогољу. Ова представа је била последња за глумца. Пре пет година Јанковски је преминуо. Речима свог јунака са сцене Ленкома он је изговарао завршну фразу: Како ми је жао да вас напустим. Збогом! Али помиње се и други опроштај глумца у лику Минхаузена: Осмехујте се, господо, осмехујте се!
Рита Болотска,
