Црква Свете Тројице - најјужнији православни храм на планети
На Антарктику је освећен најјужнији православни храм на планети. Црква Свете Тројице је подигнута поред руске научне станице Белинсхаузен која се налази на острву Ватерло (на Западу га називају Кинг Џорџ).
Црква брвнара са крстовима и куполама стоји на обалској стени и види се из даљине. То је једина дрвена грађевина на 6. континенту.
Црква Свете Тројице била је изграђена још пре 10 годна. Тада је изведен чин малог освећења. А велико је морало да буде одложено чак на 10 година. Узроци су били разни, поред свега осталог требало јепроверити да ли ће дрвена грађевина издржати антарктичке буре. Требало је разрадити технологију очувања грађевине. Све то време парвославна антарктичка парохија је живела пуним животом. Службе су се служиле недељом и празником, али црква је отоврена увек. Сваки поларни истраживач у слободно време може да дође овде да се помоли. Ова црква наставља историју руског Антарктика, рекао је за Глас Русије епископ Нарјан-Марски и Мазенски Јаков који је обавио чин освећивања храма.
- Појава ове цркве је историјски оправдана. Јер Антарктик су открили руски морепловци Белинсхаузен и Лазарев 16. јануара 1820. године. И наши поларни истраживачи својим присуством, радом и начином живота на том суровом континенту сведочили су да Антакртик може да буде назван руским, као што постоји појам „руски Арктик“. Зато идеја да се подигне православни храм на Антарктику није могла да се не појави код поларних истраживачи који често овде ризикују животом. Сама чињеница да Антарктик чува остатке људи који су тамо преминули довољна је основа и са исотријске и са духовне и човечанске тачке гледишта да православни људи који тамо живе треба да имају могућност да се тамо моле.
Благослов за изградњу мале дрвене цркве дао је још претходни поглавар РПЦ Алексије Други. Рад на подизању храма био је сложен, наставља епископ Јаков. Због удаљености копна и одсуства потребних материјала дрвену цркву су истесали прво у Русији, на Алтају. За то су узете посебне тврде сорте дрвета.
- То је руско листопадно дрвеће и кедар из Забајкаља. Наше мајстори дрвене архитектуре су прво направили цркву тамо. Затим су је расклопили. Свако дебло је било нумерисано и морем послато на Антарктик. И већ овде иста бригада је склопила конструкцију брижљиво, са љубављу, уз благослов и молитву.
Током читаве изградње цркве, почев од одлуке о њеном подизању па до тренутка Великог освећења, и поларни истраживачи, и грађевинари, једном речи сви, много пута су се суочавали са чудом, наставља епископ Јаков.
- Учествовао сам у првој експедицији на Антарктик од пре 10 година. Тада сам био још јерођакон Тројице-Сергијеве лавре. Брига о цркви која се гради била је положена на нашу лавру као главну монашку обитељ Русије. И када се служила прва служба у цркви и црква била попрскана светом водом, густи облаци су се разишли и на олтар цркве су пала три сунчева здрака. А наша црква је управо била посвећена Тројици.
Ове године време је било толико повољно да је чак пошло за руком да се изврши тајна крштења у водама океана у фебруару. Црква има чак и први брачни пар – Рускињу Ангелину Жулдибину и Чилијца Едуарда Алиагу Илабака. Обоје раде на поларним станицама Антарктика.
Вера у Бога веома помаже поларним истраживачима да живе и раде у најекстремнијим условима Антарктика. За њих је црква и симбол нераскидиве везе са далеком Домовином до које је 15 хиљада километара, подвукао је познати совјетски и руски истраживач Арктика и Антарктика, велики руски научник океанолог Артур Чилингаров.
- Одвано смо мислили о цркви. За мене је Белинсхаузен родни дом. 1971. године сам био начелник ове станице. Негде око 17 месеци сам провео на тој територији и заволео Антарктик. Појава ове цркве је врло важна. Јер Антарктик су открили руски људи, и ми настављамо не смао њихова научна истраживања, већ и духовне традиције.
Актуални Антарктик има око 90 актуалних целогодишњих научних истраживачких станица из 28 земаља. Привремено становништво се колега од 4000 људи лети и 1000 зими.
Милена Фаустова,
