Који новац је био у оптицају на Балкану пре евра
С оснивањем уместо СФРЈ нових независних држава – Словеније, Хрватске, "Босне и Херцеговине", Македоније – свака земља је одмах почела да користи сопствени новац. Словенци су увели толар (1991), Хрвати – куну (1994), Срби у Републици Србској - србски динар, а после рата у бившој БиХ уведена је – конвертибилна марка (1998), а Македонци – нови динар.
Од 1. јануара 2007. године Словенија је званично ступила у зону евра. И премда нико осим Словенаца није заменио националну валуту евром на Балкану сви без изузетка страсно воле европску валуту и више воле да испод душека не чувају национални новац, већ званичне новчанице ЕУ.
А у време СФРЈ главна валута у земљи није био југословенски динар, већ немачка марка. По различитим подацима, становништво велике Југославије је у рукама имало преко 50 милијарди марака. Поређења ради, пред распад земље, 1991. године, званичне девизне резерве су биле троструко мање. Због незадрживе инфлације људи су панично куповали немачке марке и штедели за „црне дане“. Они су наступили с почетком грађанског рата 1991. године. После тога се југословенски динар претворио у стару хартију.
Недавно су балкански нумизматичари открили да је у средњем веку Босна и Херцеговина имала сопствени новац који је сад стекао велику вредност. У време Илира који су на Балкану господарили пре 2500 година у оптицају је био грчки новац. У замену за оружје, накит и посуђе преци садашњих становника Босне су давали злато, сребро и друге драгоцене метале којих је овде тада било у изобиљу. С доласком Римљана на Балкан 500 година су у оптицају биле сребрни и златни новчићи који су касније названи динариус.
Словени су се на Балкану појавили средином V и почетком VI столећа и пет векова су користили византијску валуту. Затим је наступило време млетачке владавине и трговине с Дубровачком републиком, главним партнером Босне. Сребрни динар тежак скоро два грама дуго времена је био главна монета за размену. Босна је без страха отварала своја тржишта страној валути – египатској, сицилијанској и другима, трговала је с целим Медитераном.
Сваки нови владар се трудио да овековечи себе кујући новац са сопственим портретом. Међутим, сав новац је носио назив динар. У краћем периоду за време владавине краља Твртка I (1353-1391) ковали су се грошеви и дукати. Дукати су прављени само од сребра и злата без било каквих примеса. Фалсификатори новца су немилосрдно кажњавани – краљ је имао монопол и није дозвољавао никакву конкуренцију.
Најпознатијим и врло скупим међу нумизматичарима се и данас сматра златник Стјепана-Твртка I, искован 1377. године. Он је био тежак тачно 14,5 грама. Одмах након што је пуштен у оптицај практично је цео разграбљен. Како и не би – чисто злато дебљине једног милиметра! Остало је само неколико примерака златника краља Твртка I чија вредност достиже и 100.000 евра.
Време ће показати колико ће на Балкану за 10 година вредети евро који је данас тако омиљен на Балкану.
Константин Качалин,
