Човек може дуго да живи, али не сваки
До 2050. године дужина живота од 120 година може бити нормала за становништво економски развијених земаља. Такву прогнозу даје шеф комитета за науку технологију Државне Думе РФ, академик РАН Валериј Черешњев. Пре свега ова тврдња тиче се земаља, у којима је данас дужина живота у просеку најмање 80 година. Русија тренутно не може се похвалити таквим показатељима. Али су очигледне позитивне тенденције.
Дужина живота је променљива величина. Данас је она најкраћа код становништва Свазиленда, Анголе, Мозамбика – добро је, ако доживе до 40-те године. Најдуже живе становници Андоре и Јапана – преко 80 година. Остале две стотине држава се налазе између њих. Дужина живота зависи од екологије, економског развоја, нивоа медицине. А у просеку, сви би могли да живе до 120 година. Управо толико је дато човеку у процесу еволуционог развоја. Совјетски патофизиолог, академик Александар Богомолец је још 30-тих година прошлог века изнео теорију, према којој је дужина живота сисара једнака производу периода раста и коефицијента 5-6. Савременици су исмејали научника, али даља истраживања су потврдила да је у праву, истиче академик РАН доктор медицинских наука Валериј Черешњев.
- На пример, мушкарац расте до 25-те године, жена негде до 20-те, када се потпуно завршава раст скелета. Уколико множимо са 5, онда добијамо 100-125 година. То правило можемо посматрати код многих животиња. Куче расте једну и по до две године, и у просеку живи 9-10 година. Коњ расте до 4-те године и живи 25 година. Смањење на једну петину може бити изазвано социјалним условима: стресови, неповољна екологија. А уколико се живи у нормалним условима, еколошки чистој средини, добром исхраном, и води правилан начин живота, онда дужина живота човека ће бити 100-110 година.
Полазећи од ове теорије, академик Черешњев прогнозира земљама Европе, затим Јапану, САД – свима, где данас дужина живота износи преко 80 година, да ће већ за данашњу генерацију стогодишњи јубилеј бити уобичајен. Дуговечност ће се одбројавати од 120-те године. Уосталом, становништво земаља, где је статистика неповољнија, не теба све да баци и појури за годинама које истичу. Јер је ситуација веома променљива. У Русији, на пример, током протекле деценије просечна дужина живота је порасла на 7 година, и стигла до 72. Овим темпом ће земља ускоро ући у пргнозиране оквире.
Уосталом, оптимизам академика не деле сви геронтолози. У повољним околностима просечна дужина живота човека ће порасти, али 120 година је пре граница, него норма, износи своје уверење председник Европске асоцијације геронтологије и геријатрије, дописни члан Руске академије медицинских наука Владимир Хавинсон.
- Еволуцијски максимална дужина живота човека износи 110-120 година. На данашњи дан у свету има само 88 особа са 110-115 година. Просечна дужина живота је 82-86 година, и то у економски развијеним земљама, са развијеном инфраструктуром, квалитетном и благовременом медицином. Тако да сматрам, да ће просечна дужина живота у земљама са добром привредом бити у порасту, и у најскорије време ће бити 90-95 година. Что се тиче прогнозе, да ће просек бити 110-120 година, - у наредних неколико деценија то је мало вероватно. То је максимална дужина живота. Сви људи неће моћи да стигну до горње границе.
Али главни геронтолог Европе Владимир Хавинсон ипак даје неколико савета онима, који би да дуже проживе.
- Живот продужава ограничење калоричности, односно паметна исхрана – то је најважнији лек. То је доказано на мајмунима, и на људима. Друго – коришћење регулатора метаболизма, који регулишу размену угљених хидрата и липида. Потребно је још исправно коришћење одговарајућих комбинација антиоксиданата и витамина. И пептиди – молекуле беланчевине, који регулишу активност гена. Већ је доказано, да ови пептиди повећавају дужину живота на 30-40%. То је резерва, којом располажу сва жива бића.
Комплет ових средстава помаже да се проживи дуг живот и сачува бодрост и бистар ум. Без тога и дуги живот неће бити од радости.
Наталија Коваљенко,
