Ослободиоци добијају своје од ослобођених
Тешко да ће у 21. веку избити Трећи светски рат, али рат споменицима совјетским војницима ослободиоцима у Источној Европи објављен је сигурно. Час у Прагу локални уметник приређује „перформанс“ и боји у розе боју тенк Т-34, постављен у знак сећања на ослобођење града мају 1945. године.
Али код Брна локални шеф администрације обара срп и чекић са споменика палим совјетским борцима. Час на споменик Аљоша у бугарској Пловдиву навлаче црвени огртач, а лице затварају црном маском, тако да совјетски војник из далека личи на Зора. А колико напада је издржао меморијални комплекс совјетским ослободиоцима на брду Гелерт у Будимпешти, броја им се не зна. Дуга је историја вандалских „ратова“ са споменицима Совјетској Армији у центру Софије. 2011. године непознати су обојили фигуре војника на барељефу у хероје америчких стрипова – Супермена, Џокера, Санта-Клауса и кловна Роналда Мекдоналда.
Ових дана споменику ослободилачкој совјесткој армији, постављеном у Софији, решили су да се освете због... Украјине. Ако не одобравате тамошње догађаје, ево вам фигуре споменика у бојама украјинске заставе. А канал Еуроњуз је објавио на својој званичној страници на Фејсбуку фотографију девојке која држи за руку обојену руку војника. То више нису хиреви авангардних уметника, а сасвим свестан корак политичке освете. Само коме? Онима који су дали животе за оне који живе данас? МИП РФ затражило је од бугарских власти да нађу кривце и изразило протест европском информационом ТВ каналу.
Осећај стида због суграђана осећа данас становница Софије, генерални директор консалтинг компаније Advising couching and consulting Цветелина Тасева:
- То што се дешава са спомеником Совјетској армији у Софији прави је вадализам. Млади људи, они који се баве уметничким занатима, очигледно чак нису свесни у част којих догађаја је он подигунт. Они читају на интернету о Русији и траже начин да изразе своје незадовљство, почињу да боје споменик који симболише победу Руса над нацизмом. А власти се понашају као да ништа не примећују. Питамо се ко треба да чува споменик војницима који су ратовали за ослобађање Европе? Зашто не журе да оперу чак фашистичке знаке када се они појављују на споменику? Схатам да све то болно дира Русе и желим као грађанка Софије да се пред њима извиним због непознатих хулигана.
Рат против споменика је знак незрелости друштва. Историју треба познавати, а не изливати на симболе злобу због текућих догађаја. По мишљењу Цветелине Тасеве, у бугарским школама се врло мало времена поклања проучавању периода Другог светског рата. Омладина стасава са магловитом предством о учешћу Бугарске у њему и ослобођењу земље од стране 3. Украјинског фронта Совјетске армије. И рука потомака оних које су избавили од нацизма подиже се рука на споменике руским војницима ослободиоцима од фашистичке куге.
Гајане Ханова,
