Русија и Кина направиће бомбардер нове генерације
Уговор за пројектовање новог стратешког бомбардера ПАК ДА између руске владе и компаније Тупољев био је потписан 2013. године, а сам бомбардер ће бити укључен у државни програм наоружања за 2016-2025. годину. Ово је изјавио начелник департмана авионске технике министарства индустрије и трговине Русије Андреј Богински.
Русија планира да започне серијску куповину ових авиона током наредних 10-11 година. То се отприлике подудара са роковима реализације таквих америчких програма као што је пројектовање бомбардера В-1В Lancer и тешког малоприметног стратешког бомбардера В-2 Spirit. По свему судећи, нови руски авион личиће на амерички В-2, али на новом нивоу: он неће бити суперсонични и имаће ниску радиолокациону приметност.
Ако се у конструкцији буде радило углавном о понављању америчких решења, то ће довести до смањења ризика од одуговлачења пројекта. Ипак, ови ризици су високи: стратешки бомбардер је крајње сложен и скуп систем. И у САД, и у СССР такви пројекти су праћени многобројним неуспесима и скандалима.
Осим сложеног и технички ризикованог програма разраде авиона поставиће се питање о сврсисходности масовне производње. Основни задатак савременог стратешког бомбардера је да слући као платформа за лансирање ракета средњег домта. Такве ракете се примењују без уласка у зону дејства противничке ПВО. Најновије руске крстареће ракете Х-101 имају домет од преко 5500 километара. За авионе носаче таквих ракета важна је дужина лета, постојање ефикасних средстава за управљање ватром, савршена навигациона опрема и значајно корисно оптерећење.
Ова својства поседују авиони које већ има Русија, као што су Ту-95МС, који су били израђени 80-их година и могу још да се користе деценијама уколико се модернизују. Вероватно Русија тежи да направи даљњи бомбардер повољан за дејства у различитим сценаријима локалних конфликата. Такав авион између осталог могао би да погађа добро заштићене објекте снажним бомбама са корекцијом путање или да напада мобилне циљеве, на пример бродове.
Сличне програме малоприметног бомбардера нове генерације развијају тренутно и у Кини. Ако ће Русија још дуго моћи приликом решавања многих задатака да се користи постојећим авионима Ту-95 и Ту-160, Кина такву могућност нема. Чак најновији бомбардер Н6К не може да нападне континенталну територију САД и не може да се пуни горивом у ваздуху.
Раније су Русија и Кина разматрале могућности испорука бомбардера Ту-22М3 Кини, али нису могле да усагласе ставове. Сада када две стране раде на сличним по намени и врло скупим пројектима, сарадња и координација напора би помогли да се исправи стара грешка. Тесна сарадња у производњи тако важног система наоружања као што је стратешки бомбардер могла би да допринесе јачању међусобног поверења и омогућила би уштеду значајних средстава.
