ЕУ: људска права за одабране
Централна тачка дневног реда пленарног заседања Европског парламента које је отворено 24. фебруара у Стразбуру треба да буде разматрање питања људских права у ЕУ. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.
Друга половина дана 26. фебруара, када су планиране дискусије о људским правима, делује најинтригантније у дневном реду актуалног заседања. Осим првобранилачке проблематике, на суд европских посланике износе се важна спољнополитичка питања као што је ситуација у Украјини и у Ираку, тако и правна основаност и услова примене беспилотних летелица. И дискусија о људским правима, несумњиво, дирнуће депутате у болну тачку.
У реферату који је припремио за актуално заседање Комитет за грађанске слободе, правду и унутрашње послове, припрема се правна основа за строже расправе у својим сопственим редовима – са оним државама чија политика из неких разлога не одговара Бриселу, тачније постоји ризик озбиљног кршења вредности ЕУ. Другим речима, ради се о увођењу против оваквих држава обухватних снакција линијом ЕУ, укључујући привремено замрзавање њиховог учешћа у политичком и економском животу организације.
Али по том питању врло је тешко разграничити међународне правне гаранције и национални суверенитет – истакао је у разговору за Глас Русије шеф катедре за европску интеграцију МГИМО МИП Русије Николај Кавешњиков.
- Треба признати да људска права са тачке гледишта међународне заједнице и општепризнатих међународно-правних норми ипак нису унутрашња ствар државе. Са друге стране, граница између унутрашњих ствари и међународних обавеза врло је танка. Не чуди што у појединим земљама и организацијама увек постоји искушење да се злоупотреби правобранилачка тематика.
На црном списку могу да се нађу оне државе које воде превише независну политику, у којима су јаке позиције евроскептика. То су Мађарска, Грчка, Италија, Холандија, Румунија, Словачка, Финска, Чешка, Шведска... Сасвим је могуће да на основу резултата предстојећих избора за Европски парламент овај списак буде проширен, и контактне групе ЕУ добију више посла.
Уочи актуалних дебата за Европски парламент француско интеренет-издање Slate . fr објавило је манифест низа угледних националних експерата, у којем се износи неутешна дијагноза не појединим земаљама чланицама ЕУ, а управо централним органима ЕУ: Дошло је време да се призна очигледно: актуалне европске институције не раде онако како треба да раде, и зато их треба преосмислити. Главни циљ је необично прост: треба омогућити демократији и јавности поново да стане на кормило. Излазак из кризе ЕУ није у давању додатних казнених овлашћења постојећој Европској комисији или Савету ЕУ, већ у њиховом кардиналном реформисању. Не треба сумњати да се потенцијалне жртве тројака и контактних група ЕУ придржавају сличних погледа. Пречесто људска права у данашњој ЕУ постају права за изабране.
Петар Искендеров,
