Месечев катастар: будућа неопходност?

23-02-2014 03:41:17 | | Глас Русије/ vostok.rs |


На Месецу у будућности могу да се појаве приватна насеља или чак предузећа за експлоатацију сировина, а међу власницима ће долазити до територијалних спорова. Како се то не би десило, већ сада треба потврдити права власништва на парцеле на Месецу и другим небеским телима, утврдити посебне заштићене зоне. Тако сматра бизнисмен из САД Роберт Бигелоу.

Фирма Бигелоу Аероспејс којом управља амерички бизнисмен, конструише модуле за становање на надувавање. Од њих ће се у перспективи градити у орбити летећи хотели за туристе. Према замисли Бигелоуа, од делова на надувавање може да се склопи месечева база. Магнат се пита: има ли власник таквог стана право на посебну зону, где другима није дозвољен улаз? Исто питање ће бити актуелно и за власника месечевог предузећа за експлоатацију хелијума. И тада без изузетних права на конкретну територију приватна месечева индустрија једноставно неће радити.

Тумачење је бизнисмен затражио од Одељења комерцијаног космичког транспорта које спада у Федералну управу цивилне авијације. Он претпоставља да би ресор могао да одреди у сваком конкретном случају величину заштићене територије, издавајући фирмама дозволе за космичку делатност. Сама поставка питања на право власништва ван граница Земљине орбите нарушила би Уговор о космосу из 1967. године, убеђен је Бигелоу.

У том међувладином документу, заиста, постоји правна колизија, објашњава заменик главног уредника листа Новости космонаутике Игор Лисов.

- С једне стране важи правило међународног споразума у складу са којим небеска тела и њихове површине не могу да подлежу националном присвајању. Са друге, у истим документима није ништа речено о могућности приватне експлоатације на тим објектима.

Попуст у договору својевремено је искористио Американац Денис Хоуп, који је упутио писмо УН – има ли он право на својину на Месецу. Чиновници су били лењи да му одговоре. Пола године касније Хоуп је одлучио да му ништа не смета да прогласи својом имовином Месец, друге планете и звезде и почео је од 1980. да тргује парцелама на Месецу. А његов сународник Грегори Немиц је изјавио да претендује на астероид Ерос, о чему је обавестио разне инстанце. Када је НАСА 2001. године искрцала на Ерос међупланетарни уређај, Немиц је упутио агенцији рачун од 20 долара за изнамљивање. НАСА је прогласила захтев незаконитим, указавши да он проистиче из погрешног тумачења Договора о космосу.

Ипак, оно што би хтео сада да чује од америчког ресора Бигелоу, постаће актуално развојем приватне космонаутике изградњом насељених база и предузећа на другим небеским телима. Највероватније ће морати да се прецизира међунаордни споразум о космосу, да се пропише у њему делатност приватних лица. То је мишљење академика Руске академије космонаутике Александра Железњакова.

- Приватни бродови већ лете, за сада у беспилотној варијанти, али убзро ће бити пилотирани. То значи да ће се и људи више налазити у космосу. Наравно, међу њима ће се појављивати неки правни односи, као међу представницима разних компанија. Обавезно их треба некако регулисати.

Најбоље је промислити ове моменте унапред, а не у последњем тренутку, када сви крену у космос и почну да се гурају лактовима, каже експерт. У том погледу, обраћање Бигелоуа федералном ресору даће бар повод за дискусију на ту тему.

Борис Павлишчев,