Не шетајте по Арктику
Глобално загревање које је довело до рекордног отапања арктичког леда, учинило је могућим експлоатацију нафтних налазишта у арктичком појасу. Последњих година увећане су и размере пловидбе на Арктику. Међународне логистичке компаније све чешће шаљу свој терет Северним поморским путем дуж територије Русије, штедећи тиме на времену, али подвргавајући себе озбиљним ризицима. Све већи је број и екстремних туристичких крстарења по Арктику. Колико трагичне могу да буду последице комерцијалног освајања Арктика и да ли се ови ризици могу учинити минималним?
Комерцијално освајање Арктика наговештава не само озбиљне користи, већ и претпоставља потребу да се одговори на низ озбиљних изазова, са којима ће морати да се суочи. На пример, данас трговачки бродови смањују маршруте на рачун проласка дуж арктичких обала Русије. Тако се може на пример скратити пут између Хамбурга и Шангаја за 6400 километара, а то је целу недељу мање него преко Суецког канала. На Арктику су нагрнули и туристички бродови. Ипак несрећа брода за крстарење Коста Конкордиа код италијанских обала очигледно је показала какве последице могу да имају несреће на мору чак у наше доба и у топлим ширинама. А шта би било да се хаварија на броду са три хиљаде путника десила у тешкодоступним водама поред ледених санти Шпицбергена или Гренланда?
У условима арктичке зиме тешко је прогнозирати колико је времена потребно да се пребаци помоћ на место несреће. У случају бродолома негде у мору Лаптевих могуће људске жртве могу да постану неминовне. То значи да је крстарење у великом обиму реална опасност за људе, изнео је за Глас Русије своје бојазни координатор за нафтну и гасну политику глобалног арктичког програма WWF Михаил Бобенко. Али главне бојазни су наравно везане за штету по екологију:
- Отапање леда у летњем периоду се дешава интензивније. Основна тенденција је смањење укупне масе леда у Арктику. Топљење леда у Арктику је створило илузију да је он постао доступнији. У ствари лед није и једина тешкоћа која стоји на путу активног економског освајања Арктика – било да је то вађење нафте и гаса или транспорт терета, или интензивирање туризма. Основни ризици су могућа изливања нафте, могућа изливања кондензата и фонтанирање гаса, између осталог под водом, што ствара озбиљну претњу по водене екосистеме.
Ништа мање опасна за еколошки баланс није ни бука од експлоатације нафте и бродарства. Према речима Михаила Бабенка, бука утиче на морске сисаре и рибе. А како би се смањило стресно оптерећење екосистема, треба предузимати адекватне мере. Али оне захтевају озбиљна улагања ради постављања специјалне опреме или изградњу принципијално нових бродова. Размере последица таквог деловања на природу Арктика ће бити много мање него у топлијим регионима где се обнова дешава интензивније природним путем, подвлачи директор Центра за истраживања Арктика РАН Владимир Павленко:
- Саме маршруте, осим трасе Северног поморског пута, проучене су недовољно и још нису препоручене. Без обзира на то што се оне ослобађају од леда у одређено време и на одређеном месту, ризик, наравно, постоји: и људски животи, и бродоломи и последице деловања на обалске територије, на природу, на животињски свет острва, архипелага.
Треба мислити о томе како да се ризици сведу на минимум. То је и изградња додатне инфраструктуре, и обавезно пилотирање и мониторинг бродова у конкретној тачки, и разрада принципијално нових технологија борбе против изливања нафте и гаса.
Ксенија Фокина,
