Да ли је могуће «саставити» Украјину после кризе?

22-02-2014 12:09:47 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


У Кијеву, како је саопштила прес-служба председника Јануковича, постигнут је споразум за регулисање кризе. У преговорима, са стране ЕУ, учествовали су шефови МСП Немачке Франк-Валтер Штајнмајер и Пољске Радослав Сикорски, представник председника РФ омбдусман Владимир Лукин, председник Виктор Јанукович и три лидера опозиције – Арсениј Јасењук, Олаг Тјагнибок и Виталиј Кличко. Међутим, то још не значи да је Украјина полако почела да излази из кризе.

Русија је први пут од почетка украјинске кризе протекле године веома чврстим ставом изразила свој однос према догађајима и функционалној неспособности, која се тешко може објаснити, власти у Кијеву. Премијер Дмитриј Медведев је на седници владе рекао да је време да Кијев престане да буде крпа за брисање пода.

- Ми ћемо свакако наставити сарадњу с украјинским партнерима у свим правцима, о којима смо се договорили. Трудићемо се да чинимо све да би испунила обећања. Међутим, за то је неопходно да партнери буду у "кондицији", да би власт у Украјини била легитимна и ефикасна, да не би служила као крпа за брисање ногу.

Москва све до сада није себи приуштила толико строгу критику владе Јануковича.

Што се тиче посредовања ЕУ и споразума 21. фебруара, његови детаљи за сада нису познати. Руски експерти нису сигурни да ли може да нешто пружи посредништво изразито необјективне ЕУ у преговорима за регулисање у Кијеву.

Довољно је чудан састав учесника, – сматра генерални директор руског Института спољнополитичких истраживања Вероника Крашениникова. Јацењук, Кличко и Тјагнибок нимало не заступају већину становништва Украјине, док је председник Јанукович скоро изгубио поверење, те се повлачи са својих функција, - каже Крашениникова.

- Јануковч данас у Украјини је део проблема, а не њено решење. Председник се повлачи од примене свих тих механизама, које му је пружио Устав. Он не предузима неопходне мере ради очувања уставног уређења, што је његова обавеза као председника.

Будућност Украјине за сада за већину водећих аналитичара и Русије, и Запада, изгледа магловито.

Џералд Селенте, економиста и један од најпознатијих аналитичара-футуролога САД, издавач аналитичког часописаThe Trends Journal, 2007. године је тачно прорекао финансијску кризу, пропаст највећих банака САД. Међутим, чак ни Селенте не покушава да представи, чиме може да се заврши супротстављање у Украјини.

- Све, што се дешава унутар и око Украјине нажалост, демонстрира, какве је страшне генетске модификације оставио у политици и политичарима хладни рат. Као да живимо 1950-1970-их година протеклог века. Овде је дозвољена борба једне формације против друге. САД против СССР. Никакве средине, никаквих девијација. Свет се одавно променио, док у њему још увек користе страно мешање и отворене државне ударе.

Украјина као да се природно уклапа у ланац смена друштвено-политичких формација у Источној Европи – од баршунастих револуција ка обојеним и тако даље. У складу са тиме, и прилаз тамошњим догађајима, као да мора бити исто такав, као низу посткомунистичких преображаја – од Пољске и Чехословачке све до Србије и Грузије. Међутим, све се одвија не онако, како су очекивали. Логика епохе, која је уследела иза хладног рата и била обележена доминирањем Запада, не ради, као што је било 1990-их година. Данас је све много сложеније, него што је било.

Андреј Федјашин,