Руски чинилац утиче на ситуацију у Авганистану
После повлачења совјетских снага из Авганистана Кабул и Москва су се узајамно дистанцирали. За то је било много разлога. Распад Совјетског Савеза, грађански рат у Авганистану, долазак у Кабул муџахедина, затим талибана, најзад прозападне владе. Међутим, стране имају шансе да нормализују односе, нарочито после одласка снага коалиције.
Хидроелектрана Наглу, тунел Саланг, бројни мостови, Кабулска политехничка висока школа, предузећа, пекаре и силосе, обданишта и школе – све су то пројекти, реализовани у Авганистану уз помоћ Совјетског Савеза. Дописник Гласа Русије Борис Павлишчев у току више година чува значку Пут Кушка-Герат из 1966. године, када је била завршена изградња те важне магистрале. Захвални Авганистанци су се срдачно и са поштовањем односили према совјетски предавачима, лекарима, геолозима, - сећа се он.
- Отац и ја смо се возили кроз Кабул 1974. године. Он је био за воланом. Правила вожње су се мало поштовала. Возачи су стално трубили, пред самим колима су лавирали бициклисти. Једног смо закачили, те је он пао. Наша је кола окружила гомила узбуђених Авганистанаца, било је довољно непријатно. Одједном се појавио човек у белој чалми, нешто је питао оца, затим се обратио људима, који су се одмах разишли, те смо кренули даље.
Онда је било довољно да кажеш да си из Совјетског Савеза да би инцидент био решен. Од тог је доба прошло много времена. Догађаји, који су уследели, између осталих, улазак совјетских снага, оставили су у сећању Авганистанаца различите утиске, мада је управо то одгодило настанак у земљи хаоса после одласка Совјетског Савеза из Авганистана. После деценија конфликата, кроз које је прошао народ Авганистана, и даље се не сме а да се не узима у обзир руски чинилац. Он утиче на ситуацију у земљи, мада не радикално, тврдио је у једном од последњих својих интервјуа познати стручњак за Авганистан Виктор Коргун.
- Имамо доста дивиденада и могућности. Русија може да заузме једну од водећих улога у авганистанском развоју. За сада су оне скривене. Када се повуку западне снаге, добићемо шансу да продремо у тај процес да би постали тамо један од главних учесника. Имамо конкуренцију од стране Кине и Индије у економском смислу, зато ће бити тешко. Међутим, у Авганистану постоји читава категорија људи, који се према нама односе са симпатијама. Рекао бих да се те симпатије повећавају. То видим из свог искуства посета тој земљи, где сам разговарао с различитим људима – од министара све до ситних трговаца. Авганистанци упоређују: били су Руси, свакако, био је рат, али су били хлеб и посао. Највећа у Кабулу пекара била је бомбардована, данас је она обновљена, ради, сви се сећају Руса. Кажу – руски хлеб продају. Има много објеката, које они повезују с нама.
Добронамерно расположење према Русији остаје у крупним градовима, где су били смештени наши гарнизони. Код бивших комуниста, који су били на врху националне армије, полиције и специјалних ресора, према извештајима часописа Тајм, у кабулској влади су јаки положаји оних, ко је учио код совјетских предавача. Поред тога, није читаво становништво спремно да у пуној мери прихвати повратак Русије. То је психолошки проблем. Да би он био решен, потребно је пре свега успоставити контактирање на људском нивоу, сматра заменик председника комитета Државне думе за одбрану и лидер Руског савеза ветерана Авганистана Франц Клинцевич.
- Авганистанци са задовољством контактирају с нама. Они имају потребу за разумевањем догађаја у Русији, о бившим нашим узајамним односима, о њиховим евентуалним последицама. Људско контактирање мора да пружи грађанско друштво, док држава мора да гради економске односе. У Авганистан морају да дођу озбиљне крупне компаније да би успоставиле односе с његовим бизнисом. Данашња економска сарадња Авганистана и Русије износи 50 милиона – практично ништа. Они имају много веће потребе.
После повлачења коалиционих снага је вероватно погоршање ситуације и у самој земљи, и у читавом том региону. Исламски фундаменталисти Ал-Каиде неће престати да граде светски халифат, - објашњава Франц Клинцевич. Он је уверен да сарадња друштвених организација две земље, као и обично људско контактирање Руса и Авганистанаца ће омогућити смањивање ризика, који могу да настану код Русије.
Борис Павлишчев,
