Протестант није успео да помири Муслимане и Хрвате

18-02-2014 08:54:53 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Средином фебруара 1996. године донет је закон о слободом кретању у Мостару - једном од најнемирних босанских градова.

У Мостару су одувек биле две цивилизације и две религије - католичка и муслиманска. Немачка је скоро две године покушавала да коначно измири Хрвате и Муслимане. С тим у вези, на је уложила 200 милиона марака, а да не помињемо огромна хуманитарна средства из фондова ЕУ. Са помирењем је ишло споро, али дисциплиновани и тврди Немци, заједно са Американцима, натерали су два народа да опет живе "под истим кровом".

Први дан слободе у Мостару прошао је без икаквих инцидената. Он се, истина, поклопио са великим муслиманским празником Курбан-бајрамом, док су Хрвати тих дана славили одлазак зиме са карневалом и шареном маскенбалском поворком, традиционалном у западној Европи. У Мостару се тих дана окупило много новинара, којима је представник ЕУ, Немац Ханс Кошник, једва стизао да даје интервјуе. Наравно, највише пажње ситуацији у Мостару су обраћали Немци и Италијани. Немачка је била главни спонзор и покровитељ града, док је Италија у то време председавала ЕУ.

Зашто је Мостар изазивао толико пажње? Ствар је у томе што је град постао престоница Федерације Босне и Херцеговине. Она је створена у марту 1994. године, на иницијативу америчког председника Била Клинтона, као резултат успевших преговора Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића у Вашингтону.

У Мостару, као у капљи воде, огледале су се све противречности и увреде, које никада два народа нису успела да опросте једни другима. Многи коментатори и аналитичари су сматрали да се ради о присилном партнерству. Овим су се, делимично и објашњавале тензије у Мостару. Али без Федерације не би било мира у региону. Након Мостара, на реду је било решавање проблема у градовима Посушју, Љубушки, Грудима и Широком Брагу, где су углавном живели Хрвати.

У Федерацији је био један задатак – нормално функционисање и спровођење Дејтонског споразума. Ако би се срушили Мостарски и федерални експерименти, тиме би опет могло доћи до рата. Оних који су доливали уље на ватру, било је више него довољно. Наравно, Изетбеговићу су биле драже исламске вредности. Турска и богати муслимански свет дао је велики допринос успостављању Босне и Херцеговине.

У Мостару су уклоњене све барикаде и укинут је режим пропусница. И Муслимани и Хрвати су почели да се слободно крећу по граду, а неки су чак пожелели и да се врате у своје старе станове, који су сада имали нове власнике. Спаљујући за собом све мостове 1993. године, овде нико није очекивао да ће морати да у блиској будућности поново успоставља нове. И не само мостове, већ и људске и националне односе. Немирни град на Неретви је створио од бившег градоначелника немачког града Бремена Ханса Кошника једним од најпознатијих људи у Европи. Немачка телевизија је приказала емисију посвећену Кошнику и његовој двогодишњој мисији у Босни.

Речи хвале о Хансу Кошнику имали су немачки канцелар Хелмут Кол, бивши градоначелник Јерусалима Теди Колек и Лућано Павароти. Ханс Кошник је дао реч ЕУ да ће мостарско питање довести до краја. Али, убрзо је дао оставку. Шта се заиста догодило и зашто је одлучни и искусни мајстор за компромисе изненада одлучио да се повуче? Немачки министар иностраних послова Клаус Кинкел - дугогодишњи пријатељ Кошника, рекао је да је његовог пријатеља погодила сцена којој је био сведок у фебруару у Мостару. Испоставило се да су становници града јавно спалили лутку са ликом представника. Тада је схватио да је Мостар за њега завршена прича.

Шта је изазвало толико незадовољство код Хрвата и Муслимана према бившем "спољном представнику" из Бремена? Можда неочекивана промена "дејтонске шеме" Мостара. Направљени су уступци Муслиманима, а затим Хрватима у централном делу града. На Балкану је свима одједном тешко угодити. Као што је тешко помирити људе који су до пре две године пуцали једни на друге, рушили мостове, цркве и џамије. Можете инвестирати милијарде марака, долара, постављати различите посреднике, и слично али горчина губитка и крв сродника се не може брзо заборавити. И то је била и јесте главна препрека за нормализацију стања у региону. Мостар и Сарајево су још једном показали Европи и НАТО да су балканске несугласице толико компликоване да ће требати деценије да опет овде завлада мир и пријатељство, као у данима маршала Тита и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Константин Качалин,