«Црни уторак» за тенге
Црни уторак за тенге. Централна банка Казахстана 11. фебруара је фактички објавила о девалвацији националне валуте за 20 одсто у односу на долар. Тржиште, становништво и бизнис су били шокирани.
Укратко, одлука Централне банке те републике се састоји у следећем: да се одустане од подршке курса за размену на пређашњем нивоу од 155 и по тенге за долар, смањи обим валутних интервенција и мешање у формирање курса. Нови курс је успостављен на нивоу 185 тенге за долар плус-минус три тенге. Последњи пут се тако нешто тенгеу десило у фебруару 2009. године, када је национална валута пала у односу на долар отприлике исто за 20 одсто. Шеф Националне банке Кајрат Келимбетов је назвао операцију беспрекорном – у том смислу, што је она изненадила све. Становништво очито није одушевљено таквим развојем догађаја. Цене електронске робе и технике за домаћинство су нагло повећане, онлајн-радње су затворене, као и аутодилери, мењачнице су ставиле шпекулатинвне курсеве долара и евра. Иначе, Кајрат Келимбетов их је позвао да успоставе ред.
- У свим мењачницама се не допушта маржа већа од 2 тенге. Односно, разлика између куповине и продаје не сме бити већа од 2 тенге. Ако мењачнице буду кршиле то правило, Национална банка ће усвојити строга решења, све до повлачења лиценца и обуставе делатности.
У истом стилу се власницима бензинских пумпи и нафташима обратио премијер Казахстана Серик Ахметов.
- Свако повећање цена на бензинским пумпама ће се разматрати од стране државних органа. Тамо, где оно није основано, предузимаће се одговарајуће мере о делатности пумпи и компанија, у које оне спадају.
Осим тога, на нивоу регионалних власти је дат налог о формирању специјаних радних група за праћење цена. Иначе, за сада најнеопходнија роба не поскупљује. Нагло решење Националне банке Кајрат Келимбетов је објаснио тиме, што постепена девалвација води сувишној нервозности становништва, као и тиме, што пре редовног пада тенгеа, требало је све то добро промислити.
- Дуго смо желели да сачувамо могућност задржавања тенгеа у пређашњем коридору. Током 6 месеци смо губили валутне резерве. Видели смо, што се дешава у свету, проценили своје могућности и донели одлуку.
Иначе, према мишљењу бившег шефа Националне банке Казахстана Ораза Жандосова, девалвација је последица политике, коју је регулатор спроводио последњих година, задржавајући курс валуте у коридору 145-155 тенге за долар. Услед тога су се златно-девизне резерве још у јесен протекле године смањиле на кризни ниво 23 и по млрд долара. Притисак на тенге је повезан са два главна чиниоца - конјунктуром глобалног валутног тржишта и унутрашњим проблемима самог Казахстана, - уверен је управни директор групе компаније АЛОР Сергеј Хестанов.
- Отприлике за пола је то основано јачањем долара у односу на све валуте земаља у развоју, друга половина је основана свесним акцијама Националне банке Казахстана ради повећања конкурентности националне економије. Салдо трговинског биланса између Казахзстана и Русије је доста негативан са гледишта монетарних власти Казахстана. Смањење тенгеа веома ефикасно изравнава тај салдо. Конкурентност пољопривреде и прехрамбене индустрије Казахвтана ће се много повећати.
Један од основних чинилаца валутне стабилности - позитиван салдо трговинског биланса Казахстана – протекле година се смањио за трећину. Односно, расте увоз, који се плаћа валутом, док се извоз, који мора да обезбеди ту валуту, смањује. Стога је притисак на националну валуту. Више од две трећине казахстанског увоза је из Русије. Иначе, према мишлењу заменика руског министра економског развоја Андреја Клепача, много је већи проблем увоз из Кине и Белорусије.
Разматрајући девалвацију, председник Казахстана Нурсултан Назарбајев је отворено изјавио да је она позвана да подржи националне извознике и иначе економију земље. При томе је шеф државе уверен да смањење вредности тенгеа не би требало да негативно утиче на обичне грађане. Мада није јасно како ће то успети при истовременом поскупљењу увоза за 20 одсто. Јасно је само једно - да би избегле такву ситуацију, земље у развоју, без обзира на спољне чиниоце, морају да развијају сопствену производњу, конкурентну на светском тржишту не само по цени, већ и по квалитету.
Леонид Гурјанов,
