Сирија: Патње народа као повод за рат
Сирији поново прете спољном интервенцијом. Председник САД Барак Обама изјавио је да не искључује разрешење сиријске кризе војним путем. Овог пута западни лидер је забринут, цитирамо: „патњама сиријског народа“. При томе заостатак од утврђених рокова ликвидације хемијског оружја може да буде отежавајући фактор.
Хуманитарна криза у Сирији је узрок нових неслагања у СБ УН. Западне земље су припремиле нацрт резолуције у којој се пот претњом санкција истиче захтев пре свега сиријској власти да обезбедни потпуни доступ хуманитарних организацијама у Хомс и друге опседнуте градове. Према мишљењу руске стране, документ је далек од реалности. Између осталог званичном Дамаску је пошло за руком да се договори са устаницима о привременом прекиду ватре у региону Хомса. Ипак пуцњи терориста периодично се чују и због тога се евакуација цивила и подела хуманитарне помоћи прекида. То је објективна ситауција коју потврђују представници УН. Истовремено текст резолуције који садржи претње само поткопава напоре међународне заједнице на регулисању конфликта. Како је истакао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, стиче се утисак да сада хуманистарну тему у Сирији, као раније ситуацију око хемијског оружја, покушавају да искористе како би направили повод за војни сценарио и да постигну смену режима. Историја веж зна сличне примере, коментарише професор катедре за Савремени Исток РГГУ Григориј Косач.
- Разне спољне интервенције 90-их и 2000-их година дешавале су се под паролом Заштитимо нашу браћу по вери!, Заштитимо наше грађане!, Заштитимо братске народе! и слично. Наравно, хуманитарна ситауција је, као и хемијско оружје, такође само парола. И уз случају потребе може да се искористи за спољно мешање у унутарсиријске ствари. Не говори се данас узалуд о томе да из Хомса нису били изведени сви људи које је било потребно евакуисати. Не говоре узалуд о томе да се извесни број мушкараца који су евакуисани из Хомса није нашао касније на местима боравишта. На тај начин се алудира да се владина страна понаша неадкватно. То је само доказ да хуманитарна ситуација може да буде искористена, и са великом дозом вероватноже, за реализацију спољне интервенције.
У том контексту председник САД Обама још једном је подсетио свет да оставља себи право да примени војну силу у интересима националне безбедности. При томе сада, по његовом мишљењу, страдања сиријског народа прете таквим савезницима Американаца као што су Либан и Јордан. Ради њих Обама је спреман да удари на Сирију. То још једном показује да међу правим циљевима САД није и нема намере да се допринесе политичком решавању ситуације у арапској републици.
Израел у контексту хлађења односа са САД због палестинског питања на списку земаља чије интересе је Вашингтон спреман да брани не помиње се. Између осталог Израел је и сам спреман да се за себе заложи, на рачун Дамаска чују се упзорења о спремности да се предузму превентивне мере ако хемијско оружје доспе у руке естремистичких групација. Али не значи да ове претње треба примити за озбиљно: Асадов режим је Израелу већа гаранција безбедности него не зна се каква нова власт. Али то сведочи да се може наћи замерка изршењу планова о ликвидацији хемијског оружја у Сирији у случају да се то пожели. У датом тренутку из републике је одвезено око 10% хемијског арсенала који подлеже ликвидацији у иностранству. Нису испоштовани рокови које је одредила Организација за забрану хемијског оружја и да се све токсичне супстанце одвезу до 5. фебруара. Али стручњаци заједничке мисије Организације за забрану хемијског оружја и УН не журе да на неког положе одговорност. Они истичу да је кашњење изазвано објективним логистичким разлозима. Окончање рока ликвидације сиријског хемијског оружја је планирано за 30. јун.
Наталија Коваљенко,
