Иран упутио флоту ка границама САД – Пентагон у то не верује
САД не верују тврдњама Ирана о пловидби његових војних бродова према америчким обалама. О одсутности забринутости у вези са тиме је изјавио анонимни извор у Пентагону. Међутим, командант иранске северне флоте адмирал Резаи Хадад је објавио да су бродови ратне морнарице већ кренули према Атлантском океану преко вода, које запљускују обале Јужне Африке.
Техеран је дао изјаве, које за сада нису потврђене из других извора. Поход иранских војних бродова у Атлантик, према речима адмирала Хадада, то је посланица Вашингтону. На такав начин Иран одговара на повећање присутности америчке флоте у Персијском заливу. Такве ратоборне изјаве од стране Ирана, адресиране САД-у, биле су дате и раније. Додуше, обично се сазнавало да оне не одговарају стварности. Према мишљењу директора Центра стратешке конјунктуре Ивана Коновалова, демарш Ирана је између осталог сигнал Вашингтону да напетост у односима међу земљама и даље остаје.
- Такав корак има два правца: први је усмерен ка САД, други је за унутрашњу употребу у том региону. Он рачуна на то да тиме подигне улог Техерана у великој игри око Блиског Истока и Персијског залива, да покаже да је Иран способан да војно утиче на ситуацију. Иран је способан да одржава на добром нивоу своју армију, а данас је способан да подржава, ако су истините тврдње Техерана, и своју флоту. Иран је постигао оно, што је хтео, - ова ситуација се разматра у читавом свету и додаје бодове војној политици Техерана, и уопште политици. Слабо се верује да ће ратоборне изјаве, па чак и евентуалне акције Техерана према САД-ама водити реалном војном сценарију. За њега из многих разлога нису данас заинтересоване званичне власти обе земље. Наиме: договори о иранском нуклеарном програму, постигнути недавно у Женеви, услед тога делимично укидање међународних санкција према Техерану, најзад, неочекивани телефонски позив председника САД Барака Обаме, упућен свом иранском колеги Хасану Роуханију. Од њега је у септембру протекле године уствари почела југовина у односима Техерана и Вашингтона, разговор је постао прво контактирање лидера две земље од 1979. године.
Међутим, није тајна да у Вашингтону делује доста јаки антиирански лоби, који не види ништа позитивно у зближавању с Исламском Републиком. Није искључено да је управо његовом заслугом настала одлука Стејт департмента да прошири од 6. фебруара црну листу компанија, које сарађују с Ираном. Присталица тврде линије, који иступају против било којих компромиса са Западом, има и у Техерану. То значи да поход иранских војних бродова у Атлантик, привидан или реалан, потребан је ради одржавања и једних, и других у борној кондицији.
Александар Пелт
