Казањ се наштимовао на оперске таласе
Престоница Татарстана Казањ наштимовао се на оперске таласе. Тамо се одржава 32. Међународни оперски фестивал посвећен Фјодору Шаљапину. Учесници представа и гала-концерата су уметници из Велике Британије, Немачке, Аустрије, САД, Италије, Украјине и Русије. Фестивалска сцена је Татарски државни театар опере и балета који ове године обележава своју 140-годишњицу.
Шаљапинов фестивал у Казању је први у Русији оперски форум са међународним статусом. Име Фјодора Шаљапина он није добио случајно. Легендарни руски бас пореклом из Казања управо у Казањском оперском позоришту је добио прву улогу. Како је то било? – питају страни певачи који долазе на фестивал. Председник Шаљапиновог друштва у Казању Алфија Тутајева радо подсећа на казањски деби младог Шаљапина.
- Он је изашао на сцену, онемео му је језик, било му је врло лоше, зато што се ни руке ни ноге нису мрдале.
Оперско позориште у Казању не годину дана млађе од Шаљапина. Данас по посећености, по попуњености сале оно заузима друго место у Русији после московског Бољшој театра. Визит-карта Казањског оперског је Шаљапинов фестивал који је ове године у целини посвећен 140-годишњици истакнутог певача. На дан отварања била је представљена премијера италијанске комичне опере из 18. века Севиљски берберин. Чувено дело Жоакина Росинија је поставио на сцену Јуриј Александров. Петергуршки оперски режисер у Казању прави већ своју другу поставку. Казањски оперски је један од првих у Русији који је одустао од институције главних редитеља, балетмајстора, сценографа у корист гостујућих маестра и увео је уговорни ситем односа са уметницима. Тим поводом Јуриј Александров је приметио:
- Привржен сам стационарним трупама – позориште-дом, позориште-породица. Позориште европске организације, са гостујућим извођачима, мало ме је плашило: бојао сам се да овде може да се крије ужурбаност, хаос, зато што се људи окупљају на кратко. И био сам зачуђен резултатима наше комуникације тиме што је креативни ниво овог позоришта врло висок.
На примеру Севиљског берберина висок ниво показали су не само казањски музичари. Заједно са њима су наступили солисти петербуршког Маријинског театра, а оркестром Казањске опере је дириговао италијански диригент Марко Боеми. Он ће водити још једну представу коју посебно очекује публика. То је опера 20. века Порги и Бес, коју је компоновао амерички композитор Џорџ Гершвин. На програм фестивала она је доспела на молбу слушалаца. Ради се о томе што су премијеру ове блиставе поставке представили на летњој Универзијади у Казању и грђани су тражили да она буде поновљена. Тако је културни догађај постао одјек спортског!
Олга Бугрова,
