Нови стандарди и мишљење учитеља

06-02-2014 06:56:49 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Према речима аутора концепције новог „методског комплекса у вези са историјом Русије“ за средњу школу, нове уџбенике ће писати узимајући у обзир и искуство самих предавача.

Победник такмичења „Учитељ године“ Андреј Луткин је рекао за „Глас Русије“ да током многих година, колико он предаје историју, често се сусретао са проблемом разних тумачења уџбеника историје. И предавачи морају углавном да се самостално снађу у таквим ситуацијама. Сада ће се ситуација изменити:

- Направљен је нови комплекс у вези са историјом Русије од древних времена до данашњих дана. Ако се овај период посматра врло пажљиво, тамо су наведени и неки спорни моменти, из перспективе данашње науке. Ако данашња концепција буде реализована тачно тако како је замишљена у виду савремених уџбеника са добрим илустрацијама и уз употребу правилног класичног руског језика, уз могућност да се користе не само уџбеници, већ и одговарајуће информационе технологије, онда се часови неће користити само за изучавање некаквих канона. Већ напротив, да се заједно са децом размишља о томе шта се заправо десило, било то добро или лоше.

Претпоставља се да осим уџбеника, уз сваки проблематичан сиже буде издата и специјална брошура. У њима би требало да буде описана савремена и аргументована интерпретација. Прилично се често јављају питања у вези са неким темама као што је на пример епоха Јосифа Стаљина или резултати Великог отаџбинског рата у вези са историјом једне или друге територије. Овде нису увек исти одговри из регионалне и федералне перспективе. Савршено је јасно да је за школску наставу потребан некакв здрави компромис, који би задовољио све. И то је један од важних задатака за оне који пишу уџбенике.

Неки либерално оријентисани предавачи изражавају своје бојазни поводом могућности да нови курс историје може да буде протумачен као некакв „неостаљинизам“ или да он пропагира некакву великодржавност. Ово се јавља у вези са тим, што аутори нове концепције говоре потпуно праведно о неопходности васпитања омладине у духу патриотизма, у том смислу и кроз историју. А то се иначе односи на сваку државу. При овоме, либерални предавачи, иако изражавају своје бојазни, ипак не наводе где се то може видети веза између признања прецима за све учињено и „неостаљинизма“.

Неки предавачи сматрају да не би требало завршити курс садашњим годинама. Њихов главни аргумент лежи у томе да још није дошло време да се даје објективна оцена савремене историје. А са друге стране, професионални историчари имају друго мишљење. После шок терапије 90-тих година прошлог века која је довела до масовног осиромашења и практично до почетка грађанског рата, следећа деценија и лидери су у много чему исправили драматичне грешке постсовјетске кризе.

Илија Харламов,