Два погледа на Русију у театру музике и поезије
Путовање за солисте, народни хор и дворско покућство у четири чина. Управо у таквом необчном жанру московско Позориште музике и поезије под руководством чувене певачице и глумице Јелене Камбурове представило је нову представу. Њен назив је "Ево вам, по стоти пут, Русија".
Премијерна поставка има богату поетску основу. Између осталог, као и увек. У позоришту Јелене Камбурове поезија је главни извор надахнућа. Ипак овог пута није прошло без прозе. Сценарио је укључио фрагменте из књиге познатог књижевника 19. века Астолфа де Кјустина. Он је 1839. године путовао по Русији, а затим детаљно изнео своје утиске. Редак који је дао назив поставци: Ево вам, по стоти пут, Русија, управо јесте из његове књиге. Она је била врло контраверзно примљена у руском друштву. На пример, песник Фјодор Тјутчев, аутор чувеног афоризма Русија се умом не може појмити, мемоарима Француза је био резигниран. А писац Иван Тургењев је признао његове оцене у многоме праведним. Руски читалац је нашао код Астолфа де Кјустина и саосећање, и симпатију, и иронију према Русији. Али и критику, окренуту углавном на рачун руског цара Николаја Првог. Ова књига је наравно субјективни поглед споља. И однос према њој свако има свој, сматра редитељ представе у Позоришту музике и поезије Олег Кудрјашов.
- Можда је то најпотпунија, најозбиљнија, најстрожа, истовремено дубока књига. И истовремено поглед на 19. век и из 19. века на Русију потпуно је данас идентичан.
Де Кјустин је једини странац у представи. Његове реплике су обилно окружене стиховима руских песника 19. и 20. века. То су Александар Пушкин, Максимилијан Волошин, Ана Ахматова, Давид Самојлов и наш савременик Виктор Соснора. Сви они дају колективни поглед на Русију изнутра. И овај поглед такође није једнозначан. Овде су, на пример, фрагменти из Реквијема Ане ахматове о страшним годинама стаљинистичког терора. И овде постоје Заклетва руској земљи – стихови Волошина, о којима главни рецитатор и певач у представи Јелена Камбурова каже: То је молитва да све буде добро. Уопште за Јелену Камбурову ова поставка је још једно сценско размишљање о историји Русије. Оно наставља и јача линију таквих представа као што је на пример Земља – по жанру „руска пасторала“. Или Капи данског краља: овде је историја земље коју глумци заједно са публиком као да реконструишу по песмама легендарног кантаутора Булата Окуџаве. Ево шта каже Јелена Камбурова о актуалној поставци:
- Веома сам хтела да у нашем позоришту буде присутна тема Русије. Зато што сам грађанин Русије и желим да Русија буде, стоји, а да оно негативно што је било некако нестане.
У представи, разуме се, много је музике. Међу главним композиторима је познати аутор и извођач Сергеј Никитин, омиљен међу милионима слушалаца по песмама из популарних филмова као што је Москва сузама не верује, Иронија судбине. Али постоји и права руска класика – музика Модеста Мусоргског – композитора који је у 19. веку међу првима учинио историју Русије предметом културног осмишљавања.
