Куста и Ноле: два броја "1" у Андрићграду
Светски, србски краљ тениса, Новак Ђоковић је посетио Андрићград у Вишеграду у Републици Србској у друштву светског, србског режисера Емира Кустурице, а који му је као домаћин показао знаменитости Андрићграда и Института. Иако посета није била најављена Новака је дочекало много обожавалаца.
У Андрићевом институту Емир Кустурица је србском тенисеру уручио златник и кључ Андрићграда, као и макету моста Мехмед-паше Соколовића, а Новак је најавио да ће се укључити у реализацију овог значајног културног пројекта у Вишеграду у Републици Србској.
Новак Ђоковић: Пре свега велико ми је задовољство и наравно захвалност нашем професору Емиру Кустурици, мом дугогодишњем пријатељу. Човеку кога уважавам, поштујем и који је направио животно дело. Наравно, који је направио ову задужбину овде за сав србски народ и наравно наша два највећа човека, Иву Андрића и Његоша. Велико ми је задовољство што сам успео да дођем овде и да ово све доживим, пре него што се крене у потпуности у једну "операцију", тако да се уопште нисам шалио када сам рекао да бих волео да будем део Института и била би ми највећа привилегија да будем део овога. Сада, када сам видео и доживео ово, и ја имам велику одговорност као припадник овог народа. Наравно, имам велику одговорност према Његошу и према Иви Андрићу који су толико прославили наш србски народ и нашу историју. Они су окосница и колевка наше културе, те да тако и ми учествујемо у овом пројекту и да покушамо да подигнемо свест код наших људи везано за културу и за индентитет, који су да тако кажем, мало истргнути из корена. Људима је потребно да се врате, пре свега том свом корену и да преиспитују себе и свој живот, и одакле долазе, и ко су и шта су, тако да би наставили даље у свом животу да се развијају и усавршавају. Ово је идеално место за сав наш народ, да настави ка том бољитку и усавршавању.
Емир Кустурица: Ја сам пресрећан што могу да дочекам свог пријатеља за кога вреде све оне димензије, које су чини ми се кључне за сваког појединца, а то је да изван материјалног света постоји нешто што је веће од њега. Када постављам питање религије појединаца, ја мислим да је Новак Ђоковић светосавским језиком, подвижник. Он је човек који је успио да у најкомпликованијим ситуацијама решава на најинтелигентнији начин. То су могли само подвижници. Када је освојио Вимблдон, ја сам рекао нешто што ћу сада поновити: "Он је узео и донео нам нешто што нам није било одређено." Дакле, када дође Новак Ђоковић у сред Вимблдона и потуче их тамо до колена и подигне онај пехар у ваздух, то је један од најсветлијих тренутака у нашој историји. То је равно наизменичној струји, чудима која су некад представљала у једном правцу такве подвиге. Дакле, када имамо једног подвижника уз нас, биће нам лакше и чак можемо да размишљамо о отварању, поред историје, филма, књижевности, да отворимо овде један одбор за тенис и да имамо најбољег могућег шефа тог одбора.
Вања Савићевић,
http://serbian.ruvr.ru/2014_02_05/Kusta-i-Nole-dva-broja-1-u-Andricgradu/
