Русија почиње колонизацију Месеца
Русија обнавља програм истраживања Месеца, који је прекинут 1976. године. Како сматрају експерти, то је веома разумно решење уколико се узму у обзир перспективе, које пружа држави колонизација сателита Земље.
Планира се лансирање три сателита: „Луна-25“, „Луна-26“ и „Луна-27“. Основни задатак прве мисије – да се Русији поврати сигурност слетања на Месец. А модул „Луна-27“ биће опремљен опремом за бушотине у циљу потраге воденог леда.
Током новог циклуса колонизације Месеца, Русија ће покушати да понови претходна достигнућа, наравно на другачијем, вишем технолошком нивоу. НПО „Лавочкина“ је већ почело разраду месечевих модула, који ће бити потребни да се на потребну локацију допреме роботизована средства и ствара месечева инфраструктура.
Бројни експерти сматрају, да се без освајања најближег свемирског тела нема шта ни размишљати о колонизацији Црвене планете. Другим речима, Месец је интересантан и као одскочна даска за свемирску експанзију. Јер је сада, на пример, екпедиција на Марс – фактички лет у једном правцу: сувише је много недефинисаности, сматра старији научни сарадник Државног астрономског института Владимир Сурдин:
- Са моје тачке гледишта, лет на Марс је у веома далекој перспективи. И ми никада нећемо моћи да на адекватан начин истражимо Марс, уколико не будемо умели да живимо и радимо на Месецу. Ради се о томе, да лет на Марс траје знатно дуже. Он захтева знатно веће ресурсе – техничке, енергетске, људске. Месец треба да постане лансирна рампа, база за припрему. Он је потребан за летове на Марс.
Разговори о летовима на Марс имају данас више теоретски смисао. Нико, у ствари, озбиљно и не размишља о организацији марсовске колоније земљана. Ми још увек не умемо то да остваримо чак на Месецу.
Површину Месеца прекрива реголит – мешавина фине прашине и делова стена, насталих услед судара метеора са месечевом површином. Дебљина овог слоја варира од неколико сантиметара до десетина метара. Научници наводе принципијелну могућност добијања из месечевог реголита гвожђа, алиминијума, силицијума, а можда и титанијума, хрома, мангана. Као нус производи, могу се производити кисеоник, водоник и сама вода. Осим тога, из месечевог тла је могуће произвести стакло, керамику и неке друге материјале.
Експерти сматрају, да је рударску производњу на Месецу најповољније остваривати отвореним коповима. То је скуп подухват, али је оправдан, сматра Владимир Сурдин.
- На научна истраживања издваја се веома мали део буџета у свакој земљи. Тако да се питање мора поставити са другог становишта: одустати од месечеве експанзије и бити у трећој или четвртој категорији земаља, или не одустајати, и бити једна од водећих индустријских држава.
Посебну пажњу треба обратити на хелијум-3, веома перспективно нуклеарно гориво, којег нема на Земљи, али има у доста доброј количини на њеном сателиту. Његова енергетска снага је огромна. Једна тона замењује 20 милиона тона нафте. Истина, за добијање ове тоне потребно је прекопати део месечеве површине од 20 квадратних километара са три метара дубине.
Проблем је још у томе, да човечанство још није савладало контролу термонуклеарне синтезе. Али стручњаци сматрају да решење овог проблема није тако далеко. А еколошка чистоћа и енергетска ефикасност чине термонуклеарну синтезу на основу хелијума-3 непревазиђеним извором енергије. Освајањем технологије и резерви хелијума-3 на Месецу, човечанство ће добити вечити извор енергије.
Производња хелијума-3 неминовно покреће бројне пратеће врсте производње. Наравно то је ствар веома далеке будућности. Али нема сумње, да ће земља, која буде у предности пред другима у освајању Месеца, постати водећа земља светске привреде. По свему судећи, Русија је спремна да искористи ову прилику.
Сергеј Дуз,
