Рођендан руске вотке
31. јануара у Русији се обележава незванични празник – рођендан руске вотке. На овај дан 1865. године светски познати научник-хемичар Дмитриј Мендељејев је одбранио докторску дисертацију „О једињењу алкохола и воде“. Успео је да пронађе идеалну пропорцију захваљујући којој је настао легендарни напитак јачине четрдесет степени.
Наравно, то није био главни проналазак Мендељејева, који је начинио неколико фундаменталних научних открића. На пример, у целом свету је познат његов периодични систем хемијских елемената. Што се тиче вотке, уврежено је мишљење да је велики научник наводно, по цену сопственог здраља, односно емпиријским путем доказивао предности напитка од четрдесет степени. Међутим, то је легенда. У ствари, његов трактат није имао за циљ проучавање утицаја једињења алкохола и вотке на човеков организам. Мендељејево истраживање је спадало у област научне дисциплине о морама и тежинама – метрологије. Он је доказао да се прецизно растварање од четрдесет степени може постићи само онда кад се пшенични алкохол буде мешао с водом тачно по тежини, а не по обиму. Осим тога, представљене су методе за чишћење еталонског напитка од примеса.
Квалитет руске вотке је зачудио цео свет. А руски алкохол од пшенице од краја XIX века за производњу јаких вина куповале су земље које се баве класичном производњом вина као што су Грчка, Турска, Египат и Шпанија. Занимљиво је да је 1977. године „ауторско право на вотку“ Русије покушала да оспори Пољска. Међутим, руски историчар Вилијем Похљобкин је успео да пронађе неоспорне доказе у корист руског првенства и на крају је међународна арбитража одбила пољску тужбу. Тада се појавила парола: „Само вотка из Русије је права руска вотка.“
Данас не постоји посебан бренд „Руска вотка“. Руске произвођаче на иностраном тржишту представљају сопствене марке. То су, на пример, „Руски стандард“ или „Белуга“.
Прича се да је вотка подмукла. То није сасвим тачно. Једноставно, човек треба да зна како да је пије. На пример, не препоручује се конзумирање вотке уз сир, кувану рибу и кобасице, уз које боље иду друга пића. Вотка је прилагођена националној руској трпези. Она има предности у комбинацији с кавијаром, харингом, куваним кромпиром, „жилијеном“, маринираним печуркама, киселим краставцима и киселим купусом. И наравно, с црним хлебом. Ове закуске омогућавају вотки да покаже нијансе свог најбољег укуса и истовремено остављају слабе шансе за јако напијање. Али, у општењу с овим легендарним напитком је ипак главно знати меру и не претеривати.
Михаил Аристов,
