Украјина на нишану румунских ревизиониста
Свака озбиљна политичка криза води слабљењу земље и неминовном буђењу нездравих политичких елемената у суседним земљама. Криза у Украјини довела је до покрета румунских ревизиониста, који већ поставају питање о „враћању украдених територија“.
У румунској штампи блиској председнику Трајану Басеску, као и националистичким круговима, које великодушно спонзорише румунска Спољна обавештајна служба, активно се разматра употреба украјинске кризе за отцепљење рејона Херта Черновицке области и дела Одешке области од Украјине. Румунске радикалне политичке снаге сматрају да је све ове територије „отео Стаљин“. Тако да у Румунији постоје политичке снаге, за које „враћање“ ових територија може да постане важан политички пројекат. Теоретски, не само да Румунија може имати територијалне претензије према Украјини, већ се од свих лидера земаља у окружењу Украјине, само румунски председник Басеску отворено изјаснио. Осим тога обнављање Румуније у границама из 1918. године постало је за румунског лидера права манија. Румунски председник је назвао припајање Молдавије „главним националним пројектом“ и не планира да се на томе заустави. На јесен ове године завршава се његов мандат, да се кандидује трећи пут не може, а после губитка председничког имунитета, највероватније, биће позван на кривичну одговорност. Како би задржао власт за себе или политичке снаге које контролише Басеску је у потпуности у стању да се укључи у међународне конфликте под изговором „обнове историјске правде“. Ванредно стање, војни закони или озбиљна спољополитичка победа, све то из угла радикала из председничког окружења, може да помогне очувању власти.
Посматрачи су више пута наглашавали сличност Басескуа са Сакашвилијем. 2008. године само су срећне околности и интервенција разумних европских снага спасили Румунију од властите верзије „грузијске катастрофе“ у контексту придњестровског конфликта. Сада се ситуација понавља. Али на граници Черновицке области не налазе се руски миротворци, што би могло да буде додатни подстицај за непромишљену акцију румунске стране.
Први припремни кораци су у току, а ако их власт на време не спречи проблеми могу да се заоштре. Организације, које представљају румунску националну мањину у Украјини, у потпуности су под контролом румунским обавештајних служби. Оне су већ тражиле од јединог румунског посланика у Врховној Ради да изађе из Партије региона. До изјава о „нелегитимности“ украјинске власти и молби Букурешту да заштити своје грађане (многи Румуни у Украјини имају румунске пасоше) остао је само један корак. Није искључено да би тај сценарио могао да буде употебљен, како би војска чланица земаља НАТО ушла на територију Украјине. Коначно, постоји нада да немачке дипломате, које су већ једном оштро зауздале националистички жар румунског председника, неће дозволити овакав развој догађаја.
Валентин Миндрешеску,
