Војно-обавештајна делатност у Руској империји: Дарја Ливен - руска Мата Хари
Лепотица Дарија Левин, прозвана "дипломатском Сибилом" била је руска претходница познате шпијунке из Првог светског рата - Мата Хари. Ова дама је успела да освоји срца једних од најутицајнијих политичара XIX века.
Дарија је рођена 1785. године у породици војног губернатора града Риге Бенкендорфa. Њена мајка је била дворска дама велике кнегиње Марије Фјодоровне, супруге цара Павла I. Девојчица је васпитавана на двору. Када је имала 14 година удали су је за грофа Христофора Ливена, ађутанта и љубимца Павла I.
Након убиства Павла I, нови цар Александар I је послао грофа Ливена у дипломатску службу у Берлин, где се Дарија по први пут сусрела са замршеним лавиринтом међународних односа. Касније, 1812. године, гроф постаје руски амбасадор у Великој Британији, и на тој функцији остаје до 1834. године. "Надам се да ће Вам Ваша супруга бити поуздани помоћник", пророчки му је казао цар.
Доиста, грофица је отворила раскошни салон у Лондону, где су се окупљале познате дипломате. Она се стално налазила у центру свих дешавања. Познати дипломата Филип Вејгел написао је да је Дарија "код супруга имала улогу амбасадора и савјетника. Писала је депеше". Александар I и руски министар иностраних послова гроф Карл Несељроде били су у сталном контакту са Дарјом Ливен.
Незванично, млада грофица је постала једна од централних фигура у спровођењу руске спољне политике током "Свете алијансе", створене након пораза Наполеона 1815. године од стране Русије, Аустрије и Пруске. Да би дошли до тајних планова аустријског канцелара Метерниха, главног ривала Александра I, Дарија Левина је ступила са њим у интимне односе. Њих је специјално на Бечком конгресу 1818. године упознао гроф Несељроде. Љубавна веза на даљину Дарје и канцелара трајала је десет година. Преписку између љубавника контролисали су лично министар и руски цар. Грофица је обавештавала Александра I о дволичним играма аустријског канцелара, који је иза леђа Русије покушао да склопи договор са Лондоном. Сазнавши за ове намере, цар је одлучио да направи оштар заокрет у спољној политици земље и почео је сам да преговара са Британцима.
Касније, грофица Ливен је била позвана у Петербург на поверљив разговор са царем. Шпијунка је морала да раскине са Метернихом и приближи се Џорџу Канингу, премијеру Енглеске. Истовремено, она је успела да успостави блиски контакт са самим енглеским краљем. Џорџ IV је постао чак и кум њеног сина Георгија. Кружиле су гласине да је дете невероватно личило на њега.
Русија и Енглеска, традиционални ривали, изненада су постале савезнице. Дарја Ливен је убедила Канинга да подржи Русију у грчком ослободилачком рату против Турске. Као резултат тога, у чувеној поморској бици код Наварина две земље су у близини обале Пелопонеза нанеле пораз Османском царству, дајући тиме слободу и независност Грчкој. Али, љубавна веза са Џорџом Канингом није трајала дуго. Британски премијер је умро 1828. године.
Вративши се кући, Дарја Ливен није могла да нађе себи место у петербуршком друштву. Два сина и муж су јој умрли, а царска породица ју је занемарила. С тим у вези, она је одлучила да оде у Париз где је купила стару кућу бившег француског министра иностраних послова Талејрана. Тамо је отворила свој салон који је одмах постао веома познат. Њени стални гости су били: писац Оноре де Балзак, песник Теофил Готје, драматург Алфред де Мусе, дипломата и писац Франсоа де Шатобријан. Салон су називали "осматрачницом Европе". Међу њеним љубавницима у то време био је Франсоа Гизо, француски премијер. За сво то време, она није заборављала интересе Русије. Вредно је сакупљала информације о акцијама француске владе.
Након Француске револуције 1848. године односи између Русије и Француске су се погоршали. Гизо је био смењен са чела владе. Уочи почетка Кримског рата, Париз је у савезу са Великом Британијом и Турском заузео непријатељски став према Русији, радећи на томе да на своју страну привуче и Шведску и Шпанију. Дарја Ливен је благовремено информисала цара Николаја I o овим претњама, али их је цар игнорисао. Ипак, захваљујући њеним правовременим информацијама о несугласицама између Енглеске и Француске, руска делегација је успела да на Париској мировној конференцији 1857. године потпише повољан споразум.
Убрзо након Кримског рата, у пролеће 1857. године, руска шпијунка, грофица Ливен завршила је свој бурни живот у Паризу.
Милена Цмиљнић,
