Научници не искључују нову епидемију куге
Куга се на човечанство обрушавала неколико пута у историји, али сваки пут је односила огроман број живота. Најстрашнија епидемија се десила у време владавине цара Јустинијана 541. године наше ере и убила, по разним оценама, до сто милиона становника Византије и Медитерана. Средином 14. века епидемија куге је погодила Европу. Због наглог и тешког тока болести назвали су је црна смрт.
Две кратке епидемије су однеле 35 милиона живота. Крајем 19. века трећа пандемија куге је започела у Кини. Она се брзо проширила, најјаче погодишви Хонгконг и Бомбај. Између ове две велике епидемије су се дешавале и локалније, када је болест задржана у једном месту. Тако средоном 17. века од куге је умрла петина сановника Лондона.
Дуго научницима није полазило за руком да утврде порекло смртоносне инфекције. Али савремене технологије су помогле да се дешифрује њен ДНК. Струпчњаци су проучили скелете из гробница на територији немачке Баварске у 6. веку, и из братске гробнице у Лондону, датиране средином 14. века. И утврдили да је Јустинијанова куга била шире распрострањена него што се сматрало раније. Али затим је ова врста облести нестала и више се није понављала. А њена рођака – црна смрт – појавила се још једном. Шта више, и сада у разним крајевима света има глодара који су носиоци ове инфекције. То значи да у било ком тренутку у контакту са њима човек може да оболи и да почне ново ширење куге на Земљи. И за сада није могуће на неки начин то спречити и уништити смртоносну бактерију.
Сада постоје вакцине против куге. На бактерију која изазива кугу делују антибиотици. Важно је на време препознати симптоме. Нажалост, обично се то дешава пошто од инфекције умре неколико људи. Само у последње три године случајеви смртонсног исхода од куге били су регистровани у Монголији, Киргизији. Њихови најближи суседи, између осталог Русија, морали су да се забрину. У Русији постоји јака научна и практична база да се не дозволи ширење болести са локалног нивоа до епидемиолошког, уверена је лекар биофизичар, водећи консултант пројекта Епидемиолог.ру Нели Соседова.
- У Русији постоји једиствена служба за борбу против куге, институти. Они су добро опремљени савременим методикама. Држава их подржава. Опремљени су мобилном техником, могу да реагују на сигнале о таквим случајевима. Периодично се спроводе вежбе. Уз то у Русији прилично брзо се развија медицинско-биолошка индустрија, између осталог Институт Мечникова, Институт вакцина и серума у Санкт-Петербургу, институт МИкроген, Саратовски РосНИПЧИ, Микроб. Зато у принципу приликом избијања таквог проблема Русија може да изађе са њим на крај у кратком року.
Наталија Коваљенко,
