Москва: паркинзи, паркови и спаваонице
Москва је најнасељенији европски град. Сада овде живи преко 12 милиона људи, а узимајући у обзир најближа предграђа – више од 15. Стални прилив становништва доноси у престоницу и проблеме, са којима се суочавају практично сви велики градови. Москва, као и сви велики градови мора да се бори против преоптерећења јавног саобраћаја, пренасељености, недостатка слободног простора и лоших еколошких услова.
Сада центар престнице заузима само десети део читаве површине града, али управо овде је концентрисана половина радних места и већи део административних и пословних зграда, да не говоримо о позориштима и музејима. И како сматрају стручњаци, то је главни проблем Москве. Страно искуство показује да је од такве структуре боље одустати у корист полицентричности, када се административни, пословни, трговачки и културни центар налази у разним деловима града. Успешни примери у том погледу су агломерације Велики Париз и Велики Лондон. У Москви за сада постоје само поједини примери такве изградње – то је пословни центар Москва-Сити и велики тржни центри који се по правилу налазе на периферији. Али све једно око половине радних места се налази у границама прстена "Садовое кољцо", а већи део московљана – око 80% - живи на периферији, каже директор Фонда Институт економије града Александар Пузанов.
- Москва се разликује од скоро свих великих градова у свету тиме што густина становништва расте од центра ка периферији. Зато транспортни задатак има стратешко решење, могу да постоје само поједина локална побољшања. А у градовима са тржишном и чак у неким градовима са прелазном економијом густина се напротив смањује од центра ка периферији. Ова густа једнолика изградња периферије озбиљан је урбанистички проблем, потенцијална зона избијања социјалне напетости, конфликата, између осталог међуетничких.
То условљава такозвану миграцију клатна: ујутру сви становници периферије иду на посао у центар, увече назад, стварајући у тим правцима километарске гужбе.
Истина, московске власти већ чине много за решавање ових проблема. Проширује се систем метроа: до 2020. године он ће се проширити за више од сто километара, биће отворене нове станице за преседање и трећа кружна линија која ће растеретити централне станице. Саобраћајни проблем може да реши и освајање паркинг простора и увођење паркинга који се плаћају у центу града. Сада се може паркирати у границама Булеварског прстена за 80 рубаља на сат, а у границама наредног који се зове Садови, за 60. По мишљењу експерата, таква мера ограничава прилив атомобила у центру и смањује број зачепљења.
Један од најприметнијих корака за побољшање живота у Москви је постао рад градских власти на формирању простора за одмор на отвореном: паркова, булевара, нових пешачких зона. У скоријој будућности нови парк ће се појавити у самом центру престонице, у Зарјадју, тамо где је раније био хотел Росија. Према урбанистичком плану, за годину дана у парк ће долазити око 20 милиона људи.
Марија Баљабина,
