Нове перспективе Европе за сто година
Земље Централне и Источне Европе показују јак заостатак за западним суседима из ЕУ. Према прогнози листа Форбс, ако темпо економског напретка у земљама Централне и Источне Европе остане на садашњем нивоу, оне ће моћи да сустигну староседеоце ЕУ по стандарду тек за сто година. Да ли Брисел може да изједначи раслојавање на богате и сиримашне?
Оптимисти у Европској комисији сматрају да вагони из састава под називом ЕУ који заостају на крају ће постати локомотиве раста за Унију у целини. Аргументују то тиме да ће економски раст у Централној Европи бити бржи него у Западној, а јефтина радна снага са периферије ће повећати конкурентност западних предузећа. И свега за неколико деценија (ситница, наравно!) Исток ће коначно изаћи на крај са наслеђем командно-административне економије и сустићи Запад.
Ипак метода подстицања оних који заостају названа у ЕУ политиком сузбијања редова, не функционише увек. Ирску уз помоћ ове методе успели су да извуку тек после више од 30 година тешких напора, подсећа руководилац центра за европска истраживаља ИМЕМО РАН Алексеј Кузњецов. У заостатку постоје своји плусеви, али они постају видљиви тек у удаљеној историјској перспективи.
- Према стандарду источноевропске земље су увек заостајале за западним. Рећи да ће се у наредних неколико деценија оне изједначити са западноевропским водећим државама по унутрашњем бруто поризводу по глави становника није реално. Друга је ствар што одређени контраст постоји и унутар високоразвијених земаља. Разлика између појединих територија Немачке, грофовија Велике Британије такође је врло значајан. И то је пре питање конкуретности економија источноевропских чланова ЕУ. Између осталог може се у појединачном случају говорити о успешном коришћењу њиховог нижег нивоа развоја за превлачење индустрије из старих чланова ЕУ.
Европска регионална политика или политика збијања редова у последњих неколико деценија у значајној мери је претегнула акценте у систему општеевропских приоритета и чак постепено истискује аграрну политику. Другим речима све снаге одлазе на подржавање оних који заостају. Ипак ако је са Ирском то прорадило, са земљама Јужне и посебно Источне Европе ствари стоје компликованије због кризе у зони евра. Уз то сама земља треба да ствара унутрашње ресурсе за сопствени развој, објашњава Алексеј Кузњецов смисао политике збијања редова:
- Наднационална регионална политика није просто извлачење оних који заостају, већ стварање одређених услова који ће омогућити убудуће овим регионима да се сами динамично развијају.
Ипак уз одсуство улагања у науку и технологије, уз то узимајући у обзир наслеђе командно-административног система који није научио на самосталност, новајлијама ЕУ из бившег социјалистичког табора данас је посебно тешко. Они морају ешалонима да одлазе на Запад у потрази за нискоквалификованим послом, остављајући поља разореним, а породице саме. Наталитет као један од кризних маркера пада у Бугарској, Чешкој, Естонији, Хрватској, Мађарској, Литванији, Летонији, Пољској, Румунији и Словачкој.
Јасно је да слично стање ствари не може да одговара ЕУ. Слабе економије на периферији не одговарају центру, и никакве јефтине радне руке не могу да буду оправдање. Да не говоримо о томе да и радна миграција са Истока иазива озбиљне бојазни Старе Европе. Све земље су заинтересоване за подстицање оних који заостају, уверен је шеф одељења за земље и регионе Европског института РАН Владислав Белов, мада оне неће никада бити потпуно монолитан механизам:
- Јединствена економија са тачке гледишта привредно-политичких простора под којим можемо да подразумевамо не само државне формације, већ и макрорегионе, неће постојати. Постојаће разне осе север-југ, запад-исток. Али општи ниво ће расти у за то је Брисел заинтересован.
Према речима експерта високоразвијене економије формирају не само потражњу за увоз робе, већ и унутрашњу потражњу. А управо унутрашња потражња је један од основих покретача развоја економије ЕУ у целини. Што је снажније унутрашње тржиште, то су веће шансе формирања нових економских субјеката на нивоу малог и средњег бизниса и отварања радних места. И већи је наталитет. Благостање за све на делу. Остало је само да се сачека. Од 30 до 100 година.
Ксенија Фокина,
