Укратко о Олимпијади
1. Златна серија
У току 46 година су совјетски и руски спортисти у уметничком клизању били непобедиви у наступима у пару. Златна олимпијска серија је почела 1964. године, када су на Играма у Инсбруку прво место заузели Људмила Белоусова и Олег Горшков. Они су поновили свој успех и после 4 године. 1972. године су у Сапору шампиони постали Ирина Родњина и Алексеј Уланов. Родњина је затим победила на још две Олимпијаде, али са Александром Зајцевим.
2002. године у Играма у Солт-Лејк-Ситију у парном наступу су први пут у историји два дуета била објављена олимпијским шампионима. Јелена Бережнаја и Антон Сихарулидзе су добили златне медаље према резултатиима наступа, док су Канађани Жами Сале и Давид Пелетје после скандала у медијима.
Завршена је златна серија 2010. године, када је руски дует Јуко Кавагути и Александар Смирнов заузели тек 4. место у Ванкуверу.
На шампионату Европе 2014. године у Будимпешти руски парови су заузели читаво постоље, златне медаље су добили Татјана Волосожар и Максим Трањков. Експерти сматрају да је то добар знак и за обудућу Олимпијаду.
2. Олимпијске медаље
Олимпијска медаља мора да буде пљосната, округла, има дијаметар 60 милиметара и дебљину три милиметра. Такав еталон су усвојили организатори првих Игара у савременој историји. Међутим, за следећу Олимпијаду су правила била промењена: медаља је постала правоугаона, додуше, касније је било одлучено да се врати округлом облику. Најдуже је трајало правило да се не користе врпце, већ да се спортисти медаља преда у руке. Оно је важило све до Игара 1960. године у Риму. Италијани су ипак причврстили за сваку медаљу ланчић у виду гранчице маслине. Та се идеја допала пре свега спортистима, који су ставили медаље о врат.
Дизајн медаља за летње Игре је доста конзервативан. Од 1928. године до 2000. године све су медаље радиле према старој скици италијанског сликара Џузепеа Касиолија. Са стране главе се обавезно приказивала композиција Тријумф, са стране писма знак конкретне Олимпијаде.
Зимске игре су увек биле слободније. Управо њихови дизајни обично фрапирају креативношћу. Нарочито су се запамтиле медаље Олимпијаде у Албервилу 1992. године: у метал је било уметнуто стакло, а на њему су златом, сребром или бронзом насликани олимпијски колутови.
Медље из Олимпијског Нагана из 1998. године су биле делимично покривене глеђу.
Медаље сочинске Олимпијаде ће бити најсложеније у историји – за израду сваке од њих је требало 18 сати ручног рада. У центру металног дела је комадич поликарбоната, који подсећа на лед. По читавој површини медаље гравиран је јорган од комадића – симбол Игара 2014. године.
