Укратко о Олимпијади
Главни симбол, најбољи сувенир
Прва олимпијска маскота је настала 1968. године. То се десило скоро случајно: на рекламним постерима зимских Игара у Греноблу ради разноврсности су нацртали скијаша с црвено-белом главом и олимпијским колутовима на челу. Навијачи су почели да купују те постере, сматрајући их најбољим сувениром, а самог скијаша, који је добио име Шис – симболом Игара. Традиција одређивања као олимпијске маскоте животиња, које обично подсећају на земљу-домаћицу, настала је у исто време – маскотом летњих Игара у Мексику је постао црвени јагуар. Прва маскота са осмехом је 1980. године постао олимпијски меда – пре њега су све звери били озбиљни и усредсређени. 1988. године су настале прве парне маскоте – поларни медведи Хајди и Хоуди, симболи Олимпијаде у Калгарију. Међутим, рекорд у броју маскота је успостављен 2008. године у Пекингу. Навијаче и спортисте је тада инспирисало петоро деце успеха: риба, велика панда, олимпијска ватра, тибетска антилопа и ласта.
Троструки аксел
Аксел је најсложенији у уметничком клизању, а истовремено први, који је добио званичан назив. Њега је први извео 1882. године Норвежанин Аксел Паулсен. Додуше, овај скок, када спортиста клиза леђима, затим се нагло окреће за 180 степени, скочи, извршивши неколико обртаја и један полуобртај, доста дуго се сматрао изузетно опасном разонодом. На званична такмичења је он доспео тек 1948. године – Американац Дик Батон је извео двоструки аксел у време наступа на Олимпијским играма. Батон је тада добио златну медаљу, није искључено, за своју дрскост и храброст. Данас је троструки аксел обавезан део наступа мушкараца. Онај, ко не успева у њему, не може ни да рачуна на медаљу. Експерти кажу да нова ера у уметничком клизању почне онда, када мушкарци науче четвороструки аксел, додуше, ни сами не верују да је то могуће.
