Да ли ће у светлој будућности сви Срби да возе бицикле?

19-01-2014 02:39:26 | | Глас Русије, фото: Голос России/ vostok.rs |


Иако је просечна старост аутомобила у Србији чак 15 година, по свему судећи нема пуно оптимизма да ће ствари да се промене у позитивном правцу. Штавише, судећи по најновијим дешавањима на том тржишту, чини се да аутомобил за просечног становника постаје још недоступнији него што је био до сада.

Наиме, ради се о томе да је држава променила начин на који се процењује вредност возила, што за последицу има поскупљење половних возила у Србији, а то конкретно значи да ће још мањи број осиромашених грађана бити у могућности да их купи.

А када је реч о продаји нових аутомобила у Србији, од 2008. године њихова продаја је опала чак за једну трећину, а како се показало - није било никакве користи ни од укидања царине за аутомобиле из Европске уније, како су неки очигледно наивно очекивали, с обзиром да цене нових возила нису након тога појефтиниле, већ су остале исте.

Према најновијим истраживањима, прошла година је у Србији била већ пета година заредом како је потражња за аутомобилима у паду, због чега је 2013. у сектору продаје аутомобила у Србији отпуштен велики број радника и укинуто на десетине дилерских радњи за увоз нових аута, а по речима председника Удружења увозника аутомобила – Србија се по продаји нових четвероточкаша вратила нa ниво из 1990-их година, што сведочи у прилог чињеници да је животни стандард у незадрживом паду, а домаћа економија на странпутици која изгледа нема алтернативу.

На први поглед би се могло закључити да је то неминовност због глобалне кризе, јер је 2013. године пад продаје забележен и у читавој Европској унији, укључујући и Немачку где је пад износио нешто мање од 5 посто, исто као и годину дана раније, када је европско тржиште аутомобила имало најгори разултат продаје за последњих 20 година. Међутим, остаје чињеница да на истоку континента има и другачијих примера.

Наиме, у Русији је, поред свих проблема, прошле године продато скоро 3 милиона нових аутомобила и малих привредних возила, због чега ће руско тржиште према мишљењу западних стручњака остати на другом месту по величини тржишта аутомобила у Европи, а по њиховим релевантним оценама – руско тржиште аутомобила je на путу да премаши немачко и да постане највеће у Европи и пето највеће на свету до 2020. године.

Дакле, до исте оне 2020. године која се овде најчешће помиње као судбоносна, јер ће по тим истим ружичастим прогнозама, Србија тада најраније да дође до врата Европске уније. Међутим, како видимо из статистичких података за целу Унију, чак ни у том случају неће стићи нови аутомобил са фабричке траке у живот овдашњег просечног човека.

Према томе, можда би било сврсисходније да се уместо нових километара аутопутева у Србији планирају нове бициклистичке стазе, јер очигледно да ће моторна возила за многе постати само далека прошлост, а златно доба бициклизма изгледа тек долази.

Ратко Паић,