Сирија: Неприродна несрећа

19-01-2014 02:35:22 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


У току многих година неки свет активно уверавају у то да су климатске промене на планети један од главних разлога за најновије револуције и оружане конфликте у земљама Афике и Блиског истока. Због глобалног отопљења вишевековни проблеми сиромашних и жарких земаља се заиста повећавају. Међутим, као што је још 2007. године изјавила Сорча О’Калахан из британског Института за међународни развој о конфликту у Судану, „Глобално отопљење је постало тако модерна тема да се апсолутно све објашњава климатским променама.“

Тако је и прошло године у интервјуу за Washington Post шеф вашингтонског Центра за проблеме климе и безбедност Франческо Фемиа изјавио да је глобално отопљење одиграло огромну улогу, како у „арапском пролећу“, тако и у конфликту у Сирији. По његовом мишљењу, пет година суше је изазвало осиромашење у сеоским деловима ове земље и масован одлазак пољопривредника у градове: „Масовна унутрашња миграција се углавном одвијала на периферији, а њени учесници су били земљорадници и сточари који су у потпуности остали без средстава за живот. Сви су се они преселили у градске рејоне, у којима се већ осећала економска нестабилост због доласка ирачких и палестинских избеглица.“

Истина, начинио је опаску: „Не можемо да кажемо да су климатске промене изазвале грађански рат. Не можемо да кажемо да су постојали веома сурови климатски услови који су довели до нестабилности.“

Франческо Фемиа је изјавио да глобално отопљење и даље значајно утиче на ток грађанског рата у Сирији. Суша је тамо већ престала. И по речима једног сиријског бизнисмена, сезона с таквом кишом која је пала у 2013. години, раније је могла да д до 4 милиона тона житарица и у потпуности би обезбедила земљу на годину дана. А по најоптимистичнијим оценама ће дати највише два милиона.

Глађу и жеђу милионе Сиријаца сад не мучи природа, већ их муче људи. Чак и поред тога што је део земљорадника затворен у окупираним градовима, што су иригациони системи оштећени, а део житница у земљи налази се под контролом бораца или у зони вођења борби, пољопривредници су у крајевима борбених активности у спремиштима накупили на хиљаде тона пшенице. Пре рата су скоро три четвртине летине продавали држави, она је издвајала субсидије за производњу. Сад не ризикују да је одвезу у гладне градове због борби и одузимања на многобројним контролним пунктовима. Осим тога, терористи не пропуштају хуманитарне конвоје у избегличке логоре.

Због тога је, како је изјавио генерални секретар УН Бан Ки Мун, хуманитарна помоћ сад потребна за преко 9 милиона грађана Сирије – земље која би сама могла да се обезбедни намирницама. Тренутно УН тражи 6,5 милијарди долара за пружање помоћи овим људима. Очигледно је да би за помоћ Сирији у време суше било потребно много мање новца, али је он трошен у сасвим друге сврхе.

Резултат незграпног покушаја да се одједном с политичке сцене скине Башар Асад и да се напакости Ирану представљају погибија 130.000 и мучење милиона Сиријаца. Тешко да би неразумне силе природе овој земљи могле да задају тако чудовишан ударац. А „разумни“ људи су због нечега овде прво сакупили новац за оружје, а затим – за санирање последица његове примене.

Међутим, да ли сад „пријатељи Сирије“ имају жељу да се у име обичних људи одрекну амбиција? Довољно је сетити се изјаве шефа администрације председника САД Дениса Макдонаха која је крајем октобра 2013. године објављена у New York Times: „Ситуација у Сирији може да заокупи Иран на дуги низ година. Рат у Сирији између Хезболе и Ал Каида може бити у интересу Сједињених Држава.“

Вадим Ферсович,